Српски технички лист
— 227. —
бија притисак на јединицу површине што га врши на своје ослонце зидна маса замишљена- укљештена у два своја краја.
На тај начин добија се да на један степен температуре и по квадратном сантиметру долази приближно и за: производ Е с
Малтер од портланд цемента кгр. 1,14
Зид од опека с малтером цементним „ 0,24
Бетон од цемента „9,00 Карбониферски кречњак белгијски „ 6,00 Гранит „480
Из овог се одмах види де ће при иначе једнаким приликама зид од опека имати мање напрезања но зид од кречњака или гранита, Н. пр. зид 0,75 м. дебео израђен на + 109 просечне тем псратуре и изложен највећим температурним разликама — 20" — до + 40, т. ј. по 309 изнади испод температуре грађења трпиће компресију лети а затезање зими и то:
30 жх 0,24 = 7,2 кгр. на ст: ако је озидан опекама.
30 6,00 == 180,0 кгр. на ст: ако је озидан кречњаком.
У овом другом случају врло је вероватно да ће зид испуцати; па ако је јакота противу кидања знатно мања но противу гњечења (притиска), значи, да ће зид писпуцати зими а да ће се те пукотине затворити лети.
У ствари зидови нису тачно укљештени, али у много случајева њихови ослонци на темељима и додирна места с околним предметима, земљом, падином и т. д., чине, да су зидне, приближно монолитске масе од кречњака или гранита и цементног малтера, чак и за случај да им дужина није претерана, у опасном стању. Опасност покрета у зиду утолико је већа ако су спојена два монолита разноликог материјала или који су извршени у разно доба кад је била врло различна температура. н. пр. један зид извршен лети који бисмо обложили зими плочама или тврдим кречњаком. Покривачке плоче трпиће компресију идуђег лета не само услед своје сопствене дилатације но и услед тога што је дилатација зида мања и што је преноси циментни малтер којим су оба дела зида спојена. Отуд ће произаћи огромно напрезање, таквс, да их плоче неће моћи издржати. О томе ћемо се моћи уверити овим резултатом:
Нека нам “~ значи попречни пресек плоче а О нека је попречни пресек масе зида. Дужина зида нека је [. Пека су случајно одвојене плоче на дужину |, мању но што је [; претпоставимо још да су у оба дела једнаки модули еластичности и да је повишење температуре истоветно. Плоче случајно одвојене“ ће при повећању температуре за !' почев од температуре намештања имати да издрже целокупно напрезање.
Б.у в1 –Е.О.1,0.1 1
Први члан представља температурно напрезање саме плоче 2 други представља напрезање услед притиска што врше плоче које насу случајно одвојене већ остале са зидом спојене на одвојене плоче. Али је махом О десет пута веће но у иако је ! трећина од [, онда нам рачун показује да посредно напрезање може да буде тридесет и четрдесет пута већи но сопствено термичко напрезање; или што је једно и исто: плоче ће се услед индиректног напрезања поломити за температурну разлику 30 до 40 пута мању но што би иначе била потребаа да се плоча поломи узлед сопственог термичког напрезања кад би се плоча налазила између два непоктретна масивна зида. Види се, да у случају погрешне везе елемената, релативна дужина спојених елемената има јака уплива ва вредност напрезања. које има да одржи слабији елеменат.
Ломљење поклопних одвојених плоча услед осталих у вези са масом зида карактерише се тиме, што може да наступи на сразмерно малим температурним разликама, много мањим но што су разлике које би произвеле термичка напрезања довољна да непосредно преломе плоче.
Границе еластичности могу се достићи услед заједничких умерених деформација дугачких зидова и преломи могу наступити и услед мале температурне плиме, о јесени, н. пр., тада, када изгледа да термички ефекти могу бити само Слаги, тихи, без штете и лома.
Непосредна посматрања потврђују ове теоријске дедукције, Г. Реп! наводи о том врло многе случајеве с тачним појединостима и наглашује да су штете и многобројније и чешће на зидовима скорашњег доба извршених цементним малтером но код старијих радова.
Између Лијежа и суседног места Сћепсе извршена је облога бокова новог речног корита каналисане реке ГОштће; та је облога, како наводи г. Реп, много страдала. Врло је карактеристично из: вршење ове облоге. Основа је цементни бетон од силиката, па ломљен камец пешчар и најзад тесаници од кречњака. Ова комбинација еминентно вреставља критичан зид, како то назива г. Реп и код које се јасно јављају сви феномени термичке деформације и све незгоде које отуд потичу, и то у највећој мери.
Овај обложни зид, потпуно континуиван, веруга се на километре дужине мењајући само висину и нагиб да би се прилагодио објектима који прелазе преко реке. Тај зид је фрапантан пример како сувише велика дужина, која не даје маха слободном кретању загрејане или расхлађене материје, штетно