Српски технички лист

БРОЈ 31

А = 7 - НО

да „ МС - ·

ГОД. ХХШ

_ СРП

У Београду Недеља 5 Августа 1912. год.

ски

ТЕХНИЧКЕ

ОРГАН УДРУЖЕЊА СРПСКИХ ИНЖЕЊЕРА И АРХИТЕНТА

САДРЖАЈ: Општинско газдовање од Д. Т. Лека архит. стр. 245; Распис Г. Министра Грађевина о употреби Рипањског порт ланд цимента стр. 250; Стечај за израду нацрта нових зграда школе за сточарство и планинско газдовање у

Краљеву стр. 25". Вести стр. 252,

Општинеко газдовање и зајам од 60 милиона —Свршетак1. Регулација, пијаце, паркови, скверови, рејонски пут и јавне грађевине.

Реч „регулација“ популарна је толико у Београду, да је већ одавно једна шаљивчина („Бен Акиба“ у „Политици“) у ствари веома умесно предлагао, да општина на Калимегдану приређује кермес у „корист пострадалих од регулације.“ Ми би смо пак рекли, да је од т. зв. регулација најгоре настрадала сама општина, а сада још пошто је са милионима зајма, апетит за регулисавиње појачан, отклоњена је и последња препрека на путу ка банкротству. | Сва торе у наслову означена постројења, која је председников експозе на ситне комадиће развукао, у ствари сачињавају једну нераздвојну целину. Пијаце, паркови, скверови, реонски пут, све су то очигледно првенствено питања градске регулације, само јавне грађевине могле би изгледати као да стоје изван тога делокруга.

Међутим, који се и најповршније, као одборник општински, упознао са гломазним, бесконачно спорим поступком, при избору места за општинске јавне грађевине, томе неће тешко бити доказати, да би и то ваљало средити одмах са планом градске регулације. Сем тога сура, монотона пустош прашних или каљавих беогр. улица, најочигледније доказује, да је немогуће регулисати град само тим улицама, већ да су зграде, нарочито јавне, најочигледнији елементи за сређеност и лепоту градског простора. Али и

ако све то за свакога мора бити јасно, ипак такво једно монументално здање првог реда, | као што је скупштинска зграда, ситуирана је без реда, смисла и без обзира на будућу своју околину, по сред једног већег плаца у блиском суседству вигњева, ковачница, друм· ских механа, телалница, ружних ограда, дворске штале, и другог чуда и вашара. Пропуштена је прилика да се ситуирањем скупштинске зграде изврши ревизија регулације за читав један кварт, како би се оставило доцнијим поколењима, да нас проклињу и да грцају под „огромним жртвама“ и теретима за наслеђена полутанска и стидио невешта постројења. _- Ну о томе је у своје време надугачко говорено, писано и чињене су званачне представке, па је све остало безуспешно; — сада пак још мање имају изгледа на успех код надлежних ова врста питања, јер она не прождиру хитно и безобзирно милионе.

Пошто смо овим у кратко објаснили заједницу у горњем наслову почетком поређаних чињеница, да у следећем напабирчимо из експозеа све што је у дотичним одломцима нађено као најпрече потребе:

1) Под тач. 3. Тражи се за „откуп земљишта и уређење сточне пијаце“ у непосредној близини кланице, сума од дин.

2) Под тач. 5. вели се: „модерно уређење, затворене и покривене пијаце, са свима удобностима, очекују жељно како продавци тако и купци,“ За такве пијаце на Краљевом

1.000.000_ —