Српски технички лист

и Цветном тргу предвађа се

3) Под тач. 6. за зидање раденичких станова предвиђа се сума од дин.

Један део овога већ је извршен, са успехом описаним у „Срп. Техн. Листу“ бр. 2 год. 1911. Ту је израчунато, да је на то предузеће уложе но сада око 185:000 дин. и по нето приходу 6630 дин. даће оно општини доносити годишње дефицит од 6320 дин. По тој сразмери за утрошених свих 700.000 дин. биће год. дефицит око 24.000 дин. — значи као нека великоду“ шна милостиња радницима, за коју не могу замислити, да ће они бити згхвални општини, као што ге бити захвални убоги старци и старице!

4) По тач. 7. за грађење болнице и парног купатила предвиђа се сума од дин.

У овој тачци од интереса је следећи став: „...београдска општина треба да их „(болницу купатило)“ што пре подигне, макар продала неки део свога имања, који лежи безплодно, и од којих се до сада мало и мало одузимало од сваке стране“ — Ја дивна газдинства! о) Под тач. 9. за грађење општин. дома тражи се сума

6) Под тач. 10 за насипање дунавског краја тражи се

7) Под тач. 11 за нову школу теразијску и дограђивање палилулске и западно врачарске школе предвиђена је сума

8) Под тач. 12, за грађење зграда за изложбе, за старце и старице, за музеј и библиотеку, за пожарну чету, за дезинфекцију, укупно сума

9) Под тач. 13 За подизање зграда за судове тражи се

10.) Под тач. 14: „зашто боље уређење постојећих и подизање нових скверова и паркова, за уређење Теразија и Булевара

—246 —

700.000

800.000

2.900.000 1.500.000

1.150.000

2.100.000 200.000

1.400.000

11) Под тач. 15. за разне „регулације“ с брда с дола без ихаквог плана, — јер се иту под том тачком вели, да је план „рађен ка парче“, да се ни данас не може рећи да је довршен, да је сталан бар за један део вароши“ — на-

сумце избачена сума 8.000.000. 12) Под тач. 16. за израду рејонског пута тражи се сума – 2.550:000 ——

једино из разлога да се „створи један леп, широк булевар који би варош опасао.“

Свега на градске регулације 22.900.000 дин.

Вреди зебележити жалопојку из тач. 16 на немање новаца за извршење реонског пута. „Не може се долазак владике огласити Звонима из многих узрока, а поглавито из једног: немање звона, вели прича...“ и ова жалопојка. А ми велимо, —- сад имамо звона и опасност је очигледна, да од силног звоњења и лупетања сироти београђани сасвим не оглуве! Заиста ова прича о звону, одзвонила је баш на најнезгоднијем месту скспозеа, код најизлишнијег растура прескупих спротињских милиона, за реонски пут, и по њој још тада се могло предсказати, шта данас већ видимо да се поступно испуњава.

У опште све ово ређање милиона личи нам на разметање каквог сањалице, који се живо нада главном згодитку класне лутрије, а поред тога сасвим превиди да се узда „у се и у своје кљусе,“ па чак то своје кљусе хоће у бесцење да отуђи или чак да га великодушно поклони. Зар се под тач. 7 екст зеа не предлаже продаја неког дела општинског имања „које лежи бесплодно и од којег се до сада мало по мало одузимало са сваке стране.“

И баш то питање о непокретрим општинским имањима и јесте пегуц5 гегит за мотућност целисходног извођења градске регулације. —- На том питању треба општина да концентрише сву своју пажњу, ако не жели да уступи све користи, које је потећи из великих општинских радова, — и то да их уступи појединим белосветским шпекулантима. Ако може општина да нађе неке милионе, нека их узме, па употреби на откуп приватних непокретних имања и на грађење пијаца, станова, дућана, хотела, радионица, магацина и других грађевина, са којима би се исплаћивао апуитет и поред тога остајало довољно земљишта за слободније кретање при пројектовању рег /лација.