Српски технички лист

— 247 —

Она господа, која тако лакоумно пристају на отуђивање општинских имања, посигурно нису имали прилике да сазнаду туђа горка искуства великих градова, где је и сувише добро познато, да спекулација са земљиштем, омогућена радовима општинске заједнице чини да појединци постижу најлукративнију незаслужену зараду; дакле да је правично и социјално неопходно потребно, да се већи део те користи сачува општини, а сем тога како би она кео највећи поседник градских имања, држага у својим рукама регулатор противу спекулације са земљиштем.

Скупоћа станарине за лоше зграде долази само од скупоће земљишта, а сада, кад општина апелује на „огромнс“ пожртвовање београђана, значи толико исто колико и још

огромније поскупљавање земљишта, а с тиме

упоредно пајогромније поскупљивање станова. | МЕЦ ] образно уобичајеној пореској системи Српске

Чак и код тач. 10 експозе не помишља на откуп приватних имања, већ хоће из општинских средстава да насипа дунавски крај, како би се неколицина сопственика садашњих баруштина, бесплатно користили.

Што се директно саме регулације тиче, под тачкама 14, 15, и 16 за то већ сада прсд-

виђати огромну суму од 12 милиона дин. још | : Е ђ р у суму од 4 | Сељења појединих крајева, зашта ће за сада

је одвећ рано, јер нити је што у том правцу озбиљно припремано, а још мање може задовољити праве потребе Београда, околност што наши и страни назови стручњаци за градско грађевинарство, препоручују импортацију из Париза, Загреба, па чак из јучерашње баштованџинице — Софије, импортацију застарелих закрпа из, како они веле, „културне Европе.“

По свему том ми би смо горњи списак ,

у корист градске регулације изменили по следећем: А. За градњу свих најпотребнијих грађевина, у вези са предтходном набавком гененалног регулационог плана града ђеограда суму од дин.

Б. За поступно откупљивање, што већег и груписаног земљишта, а првенствено земљишта водоплавног дунавског и савског краја фонд од дин.

В. За откуп водоплавног земљишта и по томе за насипање тог земљишта дунавског и савског краја дин. 3.500.000. —

Фонд од 4 милпона дин. за откуп прив. имања, требало би одмах образовати, па га употребити на стварање једне банке, која би

10.500.000_ —

4.000.000. —

стално пружала средства општини за одкупљивање земљишта у атару београдском.

М. Ке, ачтрпои и калдрма.

На извођење ових установа за трговину и саобраћај, експозе предвиђа ове суме:

а) По тач. 4 за ке и антрпое 5.000.000 дин.

6), . 8 за калдрму 9'000.000__,, Свега 14 000.000 дин.

Од водовода и канализације, дакле од чисто хигијенских установа, експозеом нађено је да ће приходи потпуно покрити ануитет и изадтке на одржавање и експлоатацију, док овде од чисго трговачких и саобраћајних установа предвиђа се само трећина ануитета као приход, а две трећине (преко пола милиона дин. годишње) имаће сви грађани да сносе и то у крајње неправичној сраззмери, са-

Државе, у виду општинских приреза.

Такво страховито газдовање чак се не може ни критиковати!Ке и антрпое треба оставити да гради приватна иницијатија, која

| ће умети из њих извући користи, а калдрму

треба градити семо са бољом подлогом од досадашње и то обиму, сразмерно јачини на-

бити довољна сума од 5.000.000 дин; што би преко прихода од калдрмин“ за доплату ануитета дало год. дефицита од 120.000 дин. Према свему томе, праве неодложне потребе Београда, захтевају следеће суме зајма: | За канализацију свега 7 милионадин. Џ. За утрошену суму на допуну водовода. Ш. За регулацију М. За калдрму 5 "

(Свега 32 милиона дин. Дакле са тридесет и два милиона динара

" »

18 "у „

')

' паметна и пажљива "управа општинска, могла

би да подмири најхитније потребе Београда,

| а данас кад ово пишемо (јула 1912 г.) утро-

шено је од зајма већ двадесет милиона, а Београд је остао са старим бедама и са новим рушевинама, а без најоснованије и најхитније његове потребе, без регулационог плана

Ради се у том тако важном питању регулације Београда на дохват и на парче.

Господин председник општине изволео је протитрати се мало питањем о набавци генералног регулационог плана, са сазивом наших признатих стручњака у конференцију, како би у ствари радио баш противно савету те конференције .