Српски технички лист
— 260 —
За цело то време од 80 радних дана није било никаквих оправка на ваљку.
Ширину друмског појаса, која одговара ширини ваљка и при 7 см. дебљине слоја шљунка, требало је 12 — 13 пута ваљком прећи до свршеног ваљања.
Према једној табели у и'том чланку, су трошкови око ваљака ови.
Трошкови
Израда у хелерима
Висина шљунчаог застора
Каквоћа ваљка пе На _За сваки || см. || ме | М2 | час| ма мз | шљун,
Ваљак са 6 до 8 коња| 5 |46 | 2.4468|10,0. 188
3141 7,4 | 67
Парни ваљак | 11. 42 46
Моторни ваљак 7 |38 |2,6)150] 3,7 | 58
Из тога се види, да је употреба моторног ваљка најекономније и нај јефтиније средство за одржавање путова..
Друго веома важно питање при одржавању путова је набавка воде за квашење шљунка, који треба набити. Без воде се не може постићи добра и чврста веза појединих парчади шљунка међу собом. Све што је друм даље од воде у толико је скупље његово одржавање, јер се мора у толико више платити за довоз воде. Тако на одстојању од 3 км. кошта сваки кубни метар воде 4.00 дин. За сваки кубни метар шљунка потребно је највише 0.ом“ воде. Да би се што више уштедило препоручује Брадачек набавку аутомобила за довоз воде. Уштеда је највише у времену, пошто мотор може да покреће шмрк за црпљење воде. Уштеда је толика, да се један овакав аутомобил исплати за три године,
Поред ваљка морају се набавити још једна кола, која носе резервни бензин или нафту, а која се прикачињу ваљку као ауто-
мотору. Ма
Стеча)ј.
Бугарс«о Министарство Грађевина објавило је међународну утакмицу за израду пројекта за грађење царског двора у Софији.
Пројекте треба предати најдаље до 1. децем-
(бра 1912. год. по новом закључно Архитектонском
одељењу Министарства Грађевина. Доцније приспели пројекти неће се узимати у обзир. Награде су одређене ове:
[. награда 10000: — лева И — 7000—, Ш, 5 4500—, М. ђ 2500— |,
Сем тога, жирију (пороти) стављена је на расположење сума од 4000:— лева за откуп ненаграђених пројеката по нахођењу жирија.
У жирију биће и три страна архитекта,
Програм са прилозима шаље на захтев Министарство Грађевина (архитект. одељење) у Софији,
Сем овога Бугарско Министарство Грађевина објавило је и другу међународну утакмицу за израду пројекта за грађење судске палате у Софији.
Пројекте треба поднети најдаље до !. децембра 1912. год. по новом закључно Архитектонском одељењу Министарства Грађевина. Доцније приспели пројекти неће се узимати у обзир.
Одређене су ове награде:
|. награда 6000:— лева Н. у 4000— _, Ш, ћ 2500— , М. ђ 1250—7,
Сем овога, жирију (пороти) се ставља на расположење и сума од 2500:— лева за откупљивање ненаграђених пројеката. А.
У жирију имаће учешће и три архитекте са стране,
Програм заједно с прилозима шаље на захтев Архитектонско одељење Мин. Грађевина у Софији.
Власник за Удруж. Срп. Инжењ. и Архитекта Душан Божић инжењер Одговорни уредник Јефта Т. Стефановић редовни професору ниверзитета. Штампарија К. Грегорића иДруга — Београд