Српски технички лист

— 259 —

чврстина на свима тачкама пута, то и овај начин није за препоруку у већем обиму, но само за крпеж.

Трећи и данас најбољи начин за збијање шљунка на путовима јесу ваљци, који великом тежином и на сразмерну велику површину равномерном снагом збијају шљунчани застор на путу. Е

Ваљци за набијање путова двојаки су, има их које креће-вуче животињска или каква друга моторна снага а сем тога, могу имати пуну тежину или се та тежина може повећавати зато, што ваљци нису увек пуни но шупљи, па се та шупљина може испунити водом или каквом другом материјом и на тај начин повећати тежина ваљка. Ако је ваљак шупаљ (а такве обично вуче животињска снага), онда обично до места рада путује празан, а на месту где отпочиње рад пуни се водом, шљунком, песком, у опште тешким материјалом, који ништа или врло мало кошта. За рад са оваким ваљком, који креће животињска снага потребно је најмање три до четири запреге — три до четири пари волова. Надница за сваку запрегу са послугом износи просечно пет динара дневно.

То значи, да трошкови оваког једног ваљка износе 15 до 20 динара дневно не рачунајући ту довлачење ваљка и повратак на место, одакле је узет.

Ну, поред оваких ваљака има и ваљака самокретних, ваљака, које креће пара, бензин или нафта. Да се обазремо и на ту врсту ваљака. |

Код парног ваљка може се као гориво употребљавати дрво или угаљ, а то зависи од околине у којој ваљак ради, дакле, зависи до тога, дали је у тој околини јефтино гориво дрво или угаљ. Али за рад парнога „ваљка има још један веома важан услов и то је, да у близини увек има довољно воде, јер само тада може рационално радити.

Бензин или нафта мотор може се употребити на сваком, месту јер, не зависи од воде а потребну количину бензина или нафте сам носи. Ови су ваљци лакши од парних ваљака.

Сада још нешто мало о начину одржавања путова. Пре свега треба свима силама на томе радити, да прекинемо са крпљењем као што је било до сада. Овим досадањим начином одржавања камен или шљунак се само здробио а није се везивао у подлогу пута него је ветар однео прашину а киша однела ситнија парчад и израђени посао треба после понова радити. То се може спречити ако одмах после пошљунчавања добро

преваљамо ваљком. На овај начин шљунак ће се збити, учврститип овршину пута и тако ћемо илати добар пут. 1

~ У техничком листу „Озјетејсасће УУосћепзсћи Штдеп оНепШ ећеп Ваџфепз!“ описује грађев. саветник Бродалек употребу мотор них ваљкова овако.

Моторни је ваљак "| Н. Р. Тежина је празноме 6.5. а пуноме 7:5: Он троши на час 2. кгр. бензина по пара Дин. задњи је ваљак 1,22м. широк а предњи 1,06. Највећа брзина је 4.8 км. а најмања 1.6 км. на сахат.

Овај се ваљак одликује следећим особинама: 1) При употреби не омета саобраћај и не производи ни дим ни гар.

2) Заузима мало место. Сваког је часа спреман за рад.

Ради без прекида. Не дангуби при узимању угља или воде као парни ваљак.

3.) Може се лако железницом транспортовати а путује и сам путем брзином лаганог пешачења и савлађује сваки успон.

4) У раду је потпуно сигуран. Може се лако крмарити и има одличне опр;ге. Руковање њиме тако је просто, да после 24 часа може сваки чувар пута њиме управљати, и ако не разуме ништа о механизму ваљка. Довољно је, један чувар ако проведе !0 до 14 дана у фабрици, па да се упозна са мотором потпуно.

5,) Ваљак се може веома лако употребити и зато да мотор од "| Н. Р. покреће једну машину 32 дробљење камена.

6,) Цена му је 12.500 крона, то значи, да је много јефтинији но парни ваљак. Оваке

ваљке израђује фирма Лаурин и Клемент Млада Болеслава. 7.) При раду ваљак не гура шљунак

испред себе, него га потискује подједнако у друм.

У Ческој, где се ова! ваљак употребљава, постигнути су веома повољни резултати.

Употребљаво се је за вељање 7 до 10 см. јаког шљунчаног застора. Радио је много економичније него парни ваљак, аније здробио ни самлео у прашину толико шљунка, као што чини парни ваљак. У 1911 год. радио је ваљак на дужини од 7 км. и на ширини од 4,20 мет. 800 часова и ваљао шљунчани застор од 7 см. дебљине. То значи да је утрошено 2000 "= туцаног камена (базалт) за сваки час израдио је ваљак 38": или дневно 580м“, што чини од прилике 100 м. дужине пута. Трошкови самог ваљања износили су. 1 Круну 50 хелера на час.