Српски технички лист

— 258 —

и пререшетати да се одвоји песак и крупни облуци.

Најситније зрно шљунка не треба да буде мање од зрна грашка, а најкрупније веће од крупног ораха. Ако се употребљава туцаник, онда треба бирати камен тврд, једар и на ваздуху, у влази и на мразу постојан, тако да се не троши и распада брзо и проузракује прашину и блато.

Добро је, и свима силама треба радити на томе, да се поред путова саде воћке и друго дрвеће, А треба садити неизменично у растајању од 10 до 12 мет. зато, да пут има довољно светлости и промаје, јер су та два услова неопходна да се, пут одржава у сувоти.

Из до сада казаног виде се. да одржавање путова зависи у главноме од њихове добре и чврсте подлоге. А да би сето постигло, треба наћи средство и начи, да се тај циљ постигне најлакше, нај јефтиније и најбоље.

Наше путове — у овоме питању, треба поделити у две велике групе и то:

1.. Путови који прелазе преко камењара; и

2., Путови који прелазе преко њива и ливада — равницом.

Први путови преко камењара много се лакше одржавају него путови који пролазе преко њива и ливада. У случају, ако је пут који прелази преко камењара, нагнут Т. ј. има јаке успоне, онда треба извршити вештачке радове, који би спречавали да вода и бујица не спира шљунчани застор с пута, јер ако се о томе не води рачуна пут после прве бујице може постати рђав па чак и непроходан. Друкче је пак са путовима, који прелазе преко њива и ливада и који немају камениту под“ логу него иловачу или хумус. Наши путови до сада, са малим незнатним изузетком, нису грађени по свима техничким захтевима и прописима са каменом подлогом и шљунчаним застором (Мак-адамом), него их је просецао кулук, па их је опет тај исти кулук после више или мање година. мање или више насуо песком и шљунком, а по том је пут предат саобраћају. Ако је пут на доброј и чврстој подлози, коју киша не може да раскваси, онда је пут остао на својем месту и добар. Али, ако је пут на иловачи, или још горе на хумусу, онда тај пут на коме су створене улоке, пролоке и рупчаге, још пре но што је пошљунчан, никада не може бити добар, јер одмах после прве каше шљунак се зарава и тоне у блато а на површину искаче иловача и хумус и људи и стока газе блато до колена а точкови се заривају и пропадају до главчина.

Јасно је из свега овога, да пут треба поставити на чврсту подлогу, ако желимо да имамо добре путове. То значи, ако сама природа није пала добру и чврсту подлогу за пут, онна ту подлогу треба вештачки створити. Каква ће та вештачка чврста подлога бити то зависи од млого разних узрока, прилика и месних околности. Зависи од терена, зависи од климата, зависи од материјала који ће се употребити, зависи од саобраћаја, зависи од начинаи могућности саобраћаја, зависи од материјалних сретстава и других узрока, зато се у сваком поједином случају све мора испитати до ситница, па тек се онда одлучити на који и какав начин да се ствари та чврста подлога.

Ну, ми ћемо овде узети најраспрострањенији и највише примењени начин за стварање чврсте подлоге путова а то је Макадам, дакле камена подлога од 15 до 25 см. висине, преко које се насипа туцаник или шљунак. Пре свега треба израдити постељицу за камену подлогу, а та постељица или је равна или има нагибе лево и десно, као што их има и горња површина пута. На ту постељицу, која се мора набити било ручним маљевима, било ваљком, меће се подлога од ломљеног камена и то таго да сваки камен својим лежиштем — највећом површином лежи на земљи — постељици а врхови шиљци окрећу се горе. Преко овако руком и чекићем порсђаног камена сипа се 15, 20, до 95 см. дебео слој шљунка и туцаника, који се мора добро набити, да у њега не би могли усецати колски точкови и правити удубљења и усеке. Важно је сада, да се види, на који се начин најбоље, нај јевтније и најрационалније може шљунак и туцаник набити тако, да на површини пута постане чврста и непробојна кора.

Најпростије је, ако се остави да шљунак или туцаник збију кола и пролазници- Али возари и кочијаши избегавају сваки видни камичак, сваку улоку и барицу и иду једним утрвеним колосеком или колотрагом; онуда куда су први пут точкови усекли насип, туда иду сви, сви се старају да што мање мучеи замарају стоку (не зато што је жале, но да би могли 'што више зарадити) те зато тај начин није за препоруку, јер се њиме не може постићи ни приближно жељено дејство на против, у нас се -постижу рђави резултати.

Други је начин збијања, да се шљунак или туцаник збије ручним маљевима, али је овај начин пре свега веома скуп а друго не може да се постигне подједнака збијеност или