Српски технички лист

— 263 —

вредно износити техничком свету, и зато се и не лаћају посла који им изгледа бесплодан а зато ће опет њихови следбеници морати пролазити исте фазе које су пролазили ови, те да можда по скупљу цену, с неразмерно више труда дођу до жељеног искуства, које би им се иначе дало кад би се редовно саопштавало све што је иоле од вредности.

Из ових разлога, редакциони одбор Тех, ничког ЈЈиста отвара нарочиту рубрику за саопштења о нашим општинским радовима » моли г. г. инжењере, архитекте и грађевинаре да саопштавају своје опаске, своја искуства и све што нађу да треба саопштити.

Оваква саопштења неће имати карактер сређених исцрпних студија, али ће бити др:гоцени податци за сваког коме буде додељено да се занима радовима сличне врсте.

Августа 1912. год.

у Београду. Редакциони Одбор

Одредба профила за отицање воде Испод мо| стова И пропуста,

=— НастАВАК —

|. Вода опада. Вода почне опадати кад већ престане падати киша. Дакле је за тај случај т=0 Ако посмотримо опет промену запремине воде на бескрајно малом путу 45 за бескрајно кратко време 46 доћићемо до истог закључка као и пре, само ако при том још уведемо т==0. (вид. сл. 28 л, 3.) ат

3 ДС ње ат о ко фр. 172 _--__ јаз 56 а“ Пе аз 4 "

Отуда немо добити решење по:

6 БА јун 1 бајт ТУ ;1:0= 43: Ф: 41,

а из тога: даТ=0о — — — — –— (а) 8 ИУ ни , == | 6“. Т9 ф — — (р

што интерирано даје :

јр 64

с Ту а || 5— За | С"4+ +,

Ово значи праву линију која је упоредна с равњу (56) а има толико решења колико вредности има функција С, = | (С). Да бисмо одредили овај однос учинимо подесне претпоставке:

а). За 5=0 је и Т=0 или с највишег земљишта не притиче вода уопште,

ђ). За !==0 може се уопште узети да је при датом интензитету кише највећи могући оток воде на секунад на одређеном месту право сразмеран хоризонталној пројекцији слива. Дакле

и. Ђ. у гФф т' = "4 Ђ,5 Соз ф

РАК и „_ "У фта 4 Сов што замењено према претпоставци (а) (за 5 = 0 је Ке ~ Са == о) даје | – авј ве и та Реко ума 7 Соз-у

И назад због Т = С, имамо:

С, = #/ 2 Ф сћ 4 Созф

На послетку добијамо да су једначине по којима бива опадање воде:

(5 . . .. Т=6ф

. ата мн

ву | 5575 х | ес ОЦУ,

4 Созтф

== 7+ (бо о - ТО

За поједине вредности С; добијамо разне праве парарелне равни (51), а које заклапају с осом ! угао е. Скуп ових правих чини раван паралерну равни (5 5) (в. сл. 88 л. 8)...

Кад ову једначну решимо општег облика; ахз-ђ'х + с = 0. обрасцу, добијамо:

“6 4 5 Совф |

у /45 Сов ф 415 ИЕ 515 |

5Фф По овој једначини може се за свако место одредити теоријско смањивање дубине према рашћењу времена или у сваком тренутку одредити дубину

за свако место.

Ови резултати претпостављају да је пред почетком опадања воде падала киша ида је у свима тачкама дужи 5 била достигнута највећа могућна

по Су=тТ у по. по кардановом

4 5 Сов Ф13 ен ти 2 #

и РЕ| 144 Соз ф 5 у в |

" дубина. Али ће у истини бити и таквих случајева

да престане падати киша пре но што може настати овај најнеповољнији случај, а може се десити да се достигне максимум дубине раније негде на месту за које је 5.225; а отуд почиње за |==0 Тшах = Сопз! просто отицање, окарактерисано равни паралелној са (5. 6) а на удалењу Ттах. У крајњем профилу ово просто отицање траје време [а а затим почне вода опадати. Време [а излази из једначине (С) кад