Српски технички лист

— 264 —

заменимо С,==Ттах. Графичка престива потпуног отицања воде дају слике 34, 35, 36 лист 3. и то:

1. Киша траје таман толико дуго да се у крајњем профилу на дужину 5 достигне највећа могућа далина а киша пада и даље и ондау том профилу настаје кулминација сталног стања в. сл. 34.

2) Киша пада таман толико дуго дау крајњем профилу наступи максимална дубина. в. сл. 35.

8) Киша не пада тако дуго те се у крајњем профилу не добије највећа могућа дубина в. сл. 36.

Ту дакле има несугласица с природом а о том говори и Хербст. Теоријски дакле отицање почиње на многим местима у исти мах кад почне киша падатиа престаје тек за бескрајно дуго време; док у природи отицање почиње тек неко време после почетка кише а престаје опет у одређеном времену. Нарочито кад дуже времена није било кише онда је земља, ваздух и растиње у знатној мери виле или мање способно да прими воду почетку кише која особина потпуно опада при даљем падању кише. Опет, напротив кад престане киша, онда се та способност појављује у одређеној најмањој вредности и расте. (Вид. сл. 41.)

Овај промењиви уплив губитка воде изражава се у коефицијенту отицања 4, који треба сматрати као скуп свих уплива, који дејствују на отицање а треба га одредити према различном земљишту из великог броја непоредних мерења, као подесну просечну вредност.

Сем тога претпоставља се овде идеалан случај, који се у истини врло ретко јавља, а то је: да по целом сливу пада киша у исти мах равномерно и да опет киша на целом сливу у исти мах престане одједном. Количина кише мења се и по времену и по месту, и то се бројно не да изразити. Али крајњи циљ овог хидротехничког задатка јеу томе: да се одреди теоријски највеће могуће отицање за дотични слив. Зато се и сме с правом прст. поставити и најнезгоднија киша, дакле киша практички највећег интензитета равномерно распоређена по целом сливу и за дуго време трајања.

Коефицијенат брзине х добићемо непосредно мерећи моличину воде О; при наступању велике воде за време |

ОЧЕ = хђу ла у. ТУ Тој т Ко

МА. б. пр о. 9%

ж ==

отуд :

За најнезгоднији интензитет кише т" за дати слив не треба изабрати највећу икад посматрану кишу но треба с обзиром на величину отицања водитиурачун'и, о трајању кише. Дакле: Ако за дати слив хоћемо да на крајњем профилу израчунамо највеће могуће отицање, онда треба да нацртамо

криву а. в. сл. на листу 8. која преставља узајамни однос између највећег интензитета и сразмерно највећег трајања појединих обилних киша. Апсцисе су времена а ординате интензитета. Максимално отицање наступиће очевидно при најнезгоднијем иктензитету т' за време ! дато изразом:

„= Неа и (Х зпоф, У. т")

Узмимо за извесну кишу извесан интензитет “Г“ извачунајмо одговарајуће трајање (,,, кад би настало максимално отицање. Тако ћемо добити тачку 1.

За интензитет Г“, и [, тачку 9 , % Ге и ба тачку 3

Тачке 1,2, 3 леже на кривој 8 чија заједничка тачка с кривом « (тачка Р) преставља најнезгодније размере Г“о" и (,.

Крива линија « конструјисана је за цео слив за просечне, или пак највеће вредности, које вреде за крајњи профил слива. Најнезгоднији резултат за ма коју другу тачку слива не даје интензитет кише о'; увек је могуће, да се на мањим сливовима јавез већи интензитети. За такав случај треба увести коефицијенат сигурности. За то ће нам добро поСлужити крива линија ћуе!о-графичка за неку дуготрајну кишу по целом сливу, која крива линија преставља однос између интензитета кише и пова шине слива. У диаграму су апсцисе површине и ординате су интензитет. Посматрајмо одговарајући интензитет који одговара површини слива неког профила С сл. 3. и одредимо одговарајуће |, т;

косфицијеват сигурности за профил С с биће --

го

Тачност ових теоричких разлагања најбоље ће се објаснити бројним примером за слив реке Поцпбгаука а за место Жлеби где ће се видети прегледно и систематски како треба поступити у сличним случајевима.

1) Одредба просечног лагиба. За то је употребљена топографска карта (1: 25000). Хоризонтална пројекција слива износи 390 кт.2 Вертикална површина дата је збиром појединих вертикалних површина које одговарају сваком висинском интервалу, а добијају се као производ из висинске разлике и аритметичке средине дужина двеју крајњих изохипса, Одговарајући податци сређени су у таб-

лици табл. 1. елити раде! В | = ЕЕ пеННЕКи 2 а ји + Ји 8 558 размак 8 Пе Ккт. Вон

са ос

т е са #

о =

800—750 |50] 0:60[7/, (054 71:20 0'0600 750—700 |50) 190), (19419 —6-00 03000 700—650 150) 4:00] „ (10 1--21:6)—15:85 0:7925 650—600 1|5029:20], (21'1+56:1)—88:85 1'9425 600 – 550 [5043 201, (56:1--91:0) 78:55 3'6775 |550—500 5050-80] „ (91'0-4117'6)==104 30 |5:2150 200—450 |50)57:10] , (117'64149:5) =133:55[6:6775 450—400 |50)66:20], (149:5—–108:5)=129:00)6:4500 400—8350 150]48:60] „ (108:5--–64-7)=86:60 – |4:3300 350 —300 [5043:90] „ (64:7—68'4)— 66:55 9:8275 300—250 |50)40 50], (68'44–19:9)—44:15 _ |2:2075 250—224'379126] 4:00] » (19:9--0)-—9:95 0'2587 | 39000 | | 35'2887