Српски технички лист
= 265. ==
Просечни нагиб добијамо из:
35.2887
__ = = 69 | 6 #= -100.0000 == отуда у == 69 19
2. Средња висина слива, Измерене су површине између појединих изохипса, као што се у таблици види, и пренесене су као апцисе. Ординате су одговарајуће висине почев од најниже коте 294, 379 (нула на водомеру у Жеелби). Површину коју обухвата ова хипсографска крива линија, њена највећа ордината и апсцисна оса и која у ствари преставља кубатуру слива над хоризонтом нулте тачке поделимо с хоризонталном пројекцијом слива == 390,000 кт.“ па ћемо добити просечну висину слива
п = 270,.5 т, 8) Остале мере замишљене равни која замењује слив добићемо из обрасца :
2ћ 541 Дужина равни 5- 1 чнбто = 4:908 кт, њена хор. пројекција у = = = — 4,878" р. прој Циј М јр 6019 — + __ 4 _ Еф _ 39010%26%19' ___ шир, равни ђ = во КОЈН 540 == 79947 т
4. Коефицијенат брзине х. За израчунавање овог коефицијента нека послужи катастрофална провала облака 23 маја 1908. г. Пошто нема омбрографских података, не зна се како се мењао интензитет кише у појединим часовима. С тога се претпоставља да је измерена висина талога од 42 тт била по Делом сливу и да је интензитет био сталан за свих 7 часова трајања.
Дакле т' = 6 тт на сат,
Цени се да је на профилу у Жлеби отицало 400 тв на секунад при водостању -+5, 20 т над нулом водомера. Према овим податцима је коефицијенат :
Отах ан Па 9 (6. 7)9, 400
ми =
Еп е 0,0036 > . о | ; · 79'974. У то. 6991 |7,3600 пе СО
- == 28.750,
Где значи | време трајања кише у секундима а г висину кише која отиче у метрима. Та висина је # == у. г' Соз. ф = 0.60, 6. 65. 619' = 3,58 пип на сат.
Коефицијенат отицања узимамо 0:60 што је врло вероватна вредност за тако велики летњи поводањ, кад је и земљиште било претходним кишама доста натопљено.
5. Вода расте. Према претпоставкама на којима је основана теорија, достиже се највећа мо· гућна дубина и највеће отицање, при датим размерама, у крајњем профилу замишљене равни која амењује слив, ако буде киша падала за времс 10
кеј 5 [и Ула. Ут Ако ли пак буде и дуже падала киша вода
неће расти но ће наступи равномерно стање све докле буде падала киша. За наш случај је
8
— 171 _ 4908 | тек Ба И (та 6019" уд,о000 | ==> 970сек = 6,91 час. или округло 7 часова. То значи при интензитету кише 6 шт на сат достигне се за 7 часова колико је киша трајала највеће стање воде и највеће отицање. У овом случају нема сталног отицања, вода одмах почиње опадати. Разлика из међу 6,9 и 7 часова практички је безначајна. Једначина Т==- г преставља сад криву водотока за крајњи профил замишљене равни. Вредности за поједина времена | срачунате су и сложене у таблици [|
табл. ||
а са. 4 " при
Време |Дубина | Количина Време| Дубина Количина
(саги Т метара вод Есатп |т метара воде ФЕ тујес О! т Урсе
0 | 00000 0:00 4 172:80
1: | 0:0036 21:60 5 241:50
2 | 0:0072 61:10 6 8317'40
3 | 00108 | 11224 | 69 391:50 Одговарајуће количине воде дате су из
разом О = » Б. |!р Ф. Т 5, а на основи овога је нацртана кривина која показује количине воде, Разлика између 400 те и 399 те на секунд сасвим је исчежљива. Свакојако огранак срачунате криве у делу растења воде показује знатна одступања од кривине која је нацртана из посматрањем добивених података. Ово је одступање дошло отуд, што је просечна вредносг интензитета кише на сат, која је служила као основ рачунања много већа но што је истинска вредност тог интензитета у почетним часовима пљуска.
6. Вода опада. Према теоријским претпоставкама вода почиње опадати одмах чим киша престане падати. За дубину воде био је изведен општи образац
; ВР РЕЦИ 04 шоу ~ 8 ји т'= уа + јање уз ужњ Из овог су обрасца срачунате разне дубинс
за поједине вредности времена # џи састављена у таблици. Вредности појединих чланова
у горњем из-
разу јесу: — 25 Соба 0,000 00104.490% Созв бо 19 ги ла 13,16 У 69 19'
== 0,001 9997