Српско коло

Год. I.

СРПСКО коло

Стр. 7.

Народ бира своје заменике, који се зову посланици или заступници, па место народа, они онда у сабору допусте влади, да се момци узимају у војску. За Аустрију одлучују посланици у бечком сабору, а за Угарску и Хрватску и Славонију посланици у сабору у Пешти. У овом пештанском сабору има четир сто педесет и три (453) посланика, а међу њима четрдесет изасланика, заступника, које шаље наш хрватско-славонски сабор из Загреба, да скупа одлучују с угарским посланицима за оне ствари, које су заједничке Угарској и Хрватској - Славонији. (Које су то заједничке ствари, то ћемо други пут говорити). Аустријски посланици одобрили су у бечком сабору већ пре неколико месеци аустријској влади број рекрута за заједничку војску, али то није хтео одобрити сабор у Будимпешти. Угарски сабор није одобрио за то, јер је војничка управа тражила не само као досад 103.100 момака (59.211 за Аустрију, и 43.889 за Угарску) него за двадесет и две хиљаде више! У сабору пештанском има људи различитих ћуди. Они, који се слажу, скупе се у једно коло, па чине једну странку. Таких странака има неколико, али то су готово све сами Маџари, све саме маџарске странке. Другим народима: Словацима, Румунима (Власима), Немцима, Србима и Хрватима, који живе у Угарској, а којих има више него Маџара, не даду Маџари у сабор, јер је државна власт и снага у њиховим рукама. Да је по правди, морало би бити преко 200 народносних, то јест немаџарских посланика, а нема их свега него шест: један Србин (д-р Љуба Павловић), један Румун и четир Словака. Сви су други Маџари или држе с Маџарима. Па и ових наших 40 посланика, које шаље хрватско-славонски сабор држи с маџарском владином странком. Ова владина странка хтела је допустити влади, да се могу узимати регрути у војску, али то не даду друге странке, а највећма не да тако звана Кошутова, која тражи да Угарска буде сасвим самостална, за себе, па да Угарској и Аустрији буде само краљ заједнички, а све друго, па и војска одељена. Ови Кошутовци не допуштају, да владина странка одобри влади број регрута, него својим говорима у сабору отежу и одуговлаче ствар већ неколико месеци. Таким радом они су срушили пре неколико месеци владу, којој је на челу био Коломан Сел. Дошла је друга влада, којој је стао на чело гроф Кун Хедерварски, онај исти који је био бан краљевине Хр-

ватске и Славоније. Опозиционалци, то јест они, који су против владине странке, срушили су грофа Куна и његову владу. Краљ га је онда поново позвао, да састави владу, али је и опет морао одступити. Па шта траже ти Маџари у војсци, питаћете. Они кажу ево овако: Ми ћемо одобрити влади број рекрута, даћемо јој и већи број, који тражи, али само под том погодбом, да у заједничкој војсци код регимената у Угарској буде маџарска команда. Кад би они то добили, онда се више не би у војсци, па прилику, заповедало: швапски хаптахт него маџарски виђас. Тако би они имали своју маџарску војску, а траже је зато, да буду неограничени господари у држави и да друге народе у Угарској могу још већма помаџаривати. Нама Србима у овој држави је у једну руку свеједно, да ли ће бити швапска или маџарска команда, јер су обадве команде туђе, али у другу руку маџарска је команда ипак гора по нас од немачке, јер су Немци даље од нас, а Маџари су ближе, па, би они још више притискивали немаџарске народе у Угарској него досад. Истина, у Хрватској и Славонији морала би по закону да буде наша српска команда, као и код домобранства, ако би Маџари добили маџарску команду. Али Маџари још нису ни добили маџарске команде, а већ су њихове новине почеле писати, како то не сме да буде, него да треба да буде и код нас у Хрватској и Славонији маџарска команда. Е, али то што траже Маџари у војсци неће бар за сад добити, јер не даду други народи у царевини Аустро-Угарској, а не да богме ни краљ, јер он каже, да онда не би била једна, него две војске: једна са немачким језиком, а друга са маџарским. То би значило, да се расцепи и војска, а то је богме крупна ствар. Па ипак су Маџари већ досад нешто извојевали за себе. У војничким официрским школама учиће се не само немачки него и маџарски, официри из Угарске служиће само код регимената у Угарској, Маџари добиће и маџарске заставе код војске. Но Маџари нису још задовољни, него хоће пошто пото и команду маџарску. Ето, због тога се већ неколико месеци води у сабору бој, владе .долазе и падају, а асентирања нема. Последњи рок за асентирање био је 24. августа о. г. (ове године), и кад га није било дотле, то 1. октобра није могло бити ни регрута. У тој невољи рекла је војничка управа: Кад нема ре-