Српско коло

Стр 8.

СРПСКО К0./10

Год. I.

грута онда они војници, који служе већ три године не могу ићи кући, него ће остати све до краја године, то јест до 31. децембра 1903. Ако се асентација сврши, трећегодишњаци ће ићи кући, а ако не буде тога, служиће до краја године. Да богме, да је за војнике била ова наредба тежак ударац, па су у неким гарнизонима јавно устали против тога, неки су хтели и кућама побећи, али су затворени и биће кажњени. То је једно зло, али би могло бити још и друго. Ако до 31. децембра не буде регрута, онда по закону могу или трећогодишњаке још задржати годину дана, то јест до краја 1904. г., или могу позвати у војску све т. зв. докнадне причувнике (ерзацрезервисте) трију година (г. 1902, 1901, 1900) у војничку службу, а то све може бити на заповест краљеву. Да богме, да би то било врло тешко за недужне људе, али Маџари не маре зато, и неће да попуштају. Како ће се ова маџарска борба свршити, не зна се, али, толико се може рећи, да за сад још неће добити Маџари маџарске команде, али они ће је тражити и даље. Због њихове воље морају да трпе и они, који нису ни криви ни дужни. Вбог тога ето нема асентације, нема регрута и зато војници треће године не долазе још својим кућама.

Орпска дјевојка. (Српска народна пјесма). У Милице дуге трепавице, Прекриле јој румен' јагодице, Јагодице и бијело лице; Ја је гледах три године дана Не могох јој очи сагледати, Црне очи ни бијело лице, Већ сакупих коло ђевојака И у колу Милицу ђевојку, Не бих ли јој очи сагледао. Када коло на трави играше, Бјеше ведро, пак се наоблачи, По облаку зас'јеваше муње,

Све ђевојке к небу погледаше, Ал' не гдеда Милица ђевојка, Већ преда се у зелену траву. Ђевојке јој тихо говорише: „Ој Милице, наша другарице! ,,Ил' си луда, ил' одвише мудра, „Те све гледаш у зелену траву, „А не гледаш с нама у облаке, „Ђе се муње вију по облаку". Ал' говори Милица ђевојка: „Нит' сам луда, нит' сувише мудра, „Нит' сам вила, да збијам облаке, „ ВеИ ђевојка, да гледам иреда се".

О опћини. 1 Муж, жена, дјеца чине једну породицу, једну кућу. Сад, кад ти, на прилику, као господар куће хоћеш да ожениш сина, који је дорастао за женидбу, гледаћеш да га ожениш е.а што честитијом дјевојком, јер то је твоја корист, интерес и твој и твоје куће. А таких интереса имаш ти у кући више. Ето на прилику, хоћеш ли продати жито у јесен или на прољеће, хоћеш ли купити комад земље, који је у близини твојој и како ћеш платити, све се то тиче твоје куће, твоје користи, твојих интереса, па зато и пазиш на њих. И о тим свима стварима одлучујеш ти са својим укућанима, како најбоље знаш и умијеш. Али ти знаш и то, да више породица на једној просторији чини једно село. И то село има опет својих ингереса, на које сви сељани скупа пазе и треба да пазе. Ако, на прилику, треба поправити и уредити сеоски пут, то иде у корист цијелог села, свију сељана, па зато ће га они и уредити скупа, заједнички. И таких заједничких ствари и интереса има село више. Сад ако је то село доста велико, оно се удружи и чини једну опћину, а ако није доста велико, онда се више села удруже у једну опћину, јер у више људи већа је и снага. Та опћина има већ много својих заједничких интереса, који се тичу свију опћинара. Ако, на прилику, једнаопћина хоће да има школу, то је ствар њезина, па ће се опћинари договорити, како ће најбоље и најјевтиније уредити и удесити, да школу отворе. Треба ли поправљати опћински пут, направити мост (ћуприју), направити бунар (зденац, чесму), уредити поток, удесити да вода не поплави, не потони опћине, и још многе друге ствари, о којима 1 У некијем крајевима говори се и отштина, али је оиАина боње.

ГрПСКЕ ШК0Ј1СКЕ ЖИГИЦЕ

О О О с\

0 ТРАЖИТЕ ОД ТРГОВАЦА да вам продају о само Срдер ШРЈШКЕ ЖИГИЦЕ 3