Српско коло
Год. I.
ОРПСКО КОЖ)
Стр. 3.
Те ће градит по собам равтове; Но да идеш у немачку земљу, Тамо има један добар камен, Што се мери са бијелим сребром, И две паре скупљи је од сребра, Па од њега ти намести цркву, Што ће трајат од века до века. И Турци ће царство освојити, Али црква опет ће трајати: Од камена ником ни камена. Цар је Стефан сестру послушао Па отиша у немачку земљу, Тамо наша један добар мајдан, ( Где се вади један добар камен, Што се мери са бијелим сребром, И две паре скупљи је од сребра. Па се натраг био повратио, Али много време не постоја, А са мора дођоше галије, У галије онај добар камен, Што га Стефан био ископао. Кад су цару муждеџије 1 дошле, Дође благо колко душе драго, Па сагради добру задужбину Међ Тетовом и међу Ђаковом А то јесу Високи Дечани. 2
жжжжжж жжжжжж жж;жжжж жжсжжжж шжда +"гН + Ч- + -1+•++;++;+ +:+. +>'*-+: ЖЖжСЖЖСЖ жжжжжж жжжжжж: ЖЖСЖЖчЖчЖС ж жжжсжж.
Пиши ћирилицом! _ —=^Ј > Кад пишеш што огЉини, кр. котарској или жупанијској области, краљ. хрватско-славонско-далматинској земаљској влади у Загребу и свима судовима, онда пиши ћирилицом, јер ти то допушта закон од 14. маја 1887. год., члан 3. Ако Срба у твом мјесту има повећи број, онда ти опћински уред, кр. кот. област и кр. кот. суд мора и одговарати -Иирилицом. Тако каже закон, а кад тако он каже, онда тако мора и да буде. - - -
Свако опћинско заступство или вијеће сваке оне оггћине, у којој су Срби у већини, нека тражи и захтијева, да се у опћинском звању или уреду пише ћирилицом, па ћетако бити. Има опћинских звања у Хрватској и Славонији, у којима се већ одавна ћирилицом пише. Не требате ни ви други, да заостанете^за њима, јер би то била ваша и српска срамота.
I
ЖСЖЖч жсжж жсжж жжсж ЖчЖСЖ ЖСЖЖч жжсж ЖчЖСЖ ЖСЖЖч, ЖСЖЖч
ЖчЖСЖЖСЖЖСЖЖСЖЖСЖЖСЖЖСЖЖСЖЖСЖЖСЖЖСЖЖСЖЖСЖЖСЖЖСЖЖС ЖСЖЖСЖЖчЖ Ж Ж ЖСЖЖСЖЖчЖСЖЖ ЖСЖЖчЖСЖЖСЖ жсжжсжжсжжсжжс ЖСЖЖСЖЖСЖЖСЖ.ЖСЖЖчЖСЖЖСЖЖСЖжСЖЖЖСЖЖчЖСЖЖСЖЖСЖЖСЖЖС гН Ж Н", Чт 'Л~ Ж "I" "в" "I" ЖЖ ЖЖ Ж Ж"'Ж Ж' ЖЖ Ч" Ч* "Ч* "Ч® 'Ч*
чЖСЖЖ 'ЖЖСЖ +;ч-;:+1 : ЖСЖЖч жсжж <т><т> ЖчЖ. жсжж жсжж жсжж жжж жжсж. жсжжј жсжж
Ј муждеџиЈа или МЈуждеџија значи исто што и муштулукџија, први радосни гласник или вјесник. 2 Ми доносвмо слику цркве Грачанице, а ко жели видјети слику Високих Дечана, може је наћи у календару »Србобрану« за г. 1904.
Не градимо од зла горе. Прије петнаест дана, смо се разговарали, зашто се код нас не узимају ове године момци у војску, па смо рекли да заступници у сабору у Пешти нису одобрили влади закона, да узима регруте. Тај закон, како смо рекли, мора сабор влади сваке године одобрити. Сабор у Пешти није то све досад учинио, па се не могу ни војници узимати у војску. Кад сабор пристане, онда ће одмах бити и асентација. Али није само то чудновато, што се у држави Угарској и у држави Хрватској и Славонији не узимају момци у војску, него је исто тако чудновато, што нико не тражи, да се данас плаћа држави пореза или порез. Оореза је пак оно, што човјек дбје својој држави од свога имања и од својих годишњих доходака онако, како то закон одређује. А даје за то, да држава може учинити све оно, што држи да је потребно и корисно за њу и за све оне, који држави припадају и који у њој живе. Јер оно што држава ради, гради, одређује и уређује, долази и треба да долази у прилог свима, на корист свију њезиних држављана, па зато је и свако дужан са своје стране давати за државне потребе. То што дајеш, то је државни порез. (Каквих све има пореза, говорићемо ми већ једном у своје вријеме). И ето тај порез не истјерују силом и не траже данас од тебе опћински чиновници као досад. Зашто то рећи ћеш? Ево зашто. Као год што сабор у Пешти није још одобрко влади закона, да узима регруте у војску, па нема асентације, исто тако није јој одобрио прорачуна, па се не смије побирати порез од народа. А шта је то прорачун, питаш ме. Као год што паметан господар и добар газда крајем године по прилици рачуна већ за идућу годину, колико ће на кућне и друге потребе потрошити у новој години, а колико ће опет новца добити за жито, за сијено, стоку (благо) вино, ако прода: па размишља, како ће најбоље изићи, да му расходи не буду већи од прихода, тако ти, слично ради и опћина, а тако ради и газдује и држава. Влада дође па израчуна, колико ће се на што потрошити у држави. а колико ће опет држава добити. Тај предрачун или прорачун претресу министри у свом савјету па га изнесу иред сабор, да он каже своју ријеч, је ли добро и паметно све одређено. (Влада дакле изнесе пред сабор само основу закона, а та оснопа иостане законом истом, кад је сабор одобри и краљ потврди. Тако ти бива са сваким законом, па и са законом о прорачуну). * И ето видиш, таке законске основе о прорачуну не ће да одобри влади сабор у Пешти, те онда нема закона, а кад нема закона не смије се побирати ни норез. Била једна влада, једно ми-