Српско коло

Год. I.

СРПСКО КОК)

Стр. 7.

шај с осталим рубљем, него одмах натопи у бакрач (котао) и мстни на ватру да ври најмање иола сахата, па послије опери сапуном. Кад болесника нусти ватруштина, држи га топло да не назебе. Храни га само млијеком. Друга ће му храна шкодити. Кад му се кожа почне перутати, ти га сваки дан намажи чистмм салом или павлаком. 9. Кад се кожа исперута и кад дијете оздрави, немој га нипошто пуштати међу осталу дјецу. Г1рво уради ово: Све његово рубље, одвјело и постељске хаљине потопи у бакрач и метни на ватру, да ври најмање пола сахата. Послије све испери сапуном! Дијете окупај двапут у топлој води и добро опери сапуном, па му онда обуци све чисто. Тек тада пусти га међу другу дјецу. Собу окречи, а патос, врата и другу дрвенарију премажи густим кречом (вапном) па кад се осуше изрибај цијеђем. Кад све то урадиш, отвори на соби врата и прозоре, иа нек стоје отворени 24 сахата. 10. Ако нећеш да доживиш жалост, ти нас добро слушај. Послушај ово и себе и дјеце твоје и твојих пријатеља ради. А добро упамти још и и ово: Чим ти се дијете разболи, одмах позови љекара у помоћ. Само њега слушај! Бабе не слушај! Шарлах у Биограду. Има лећ доста дуго како у многим нјестима српскога наро^а шарлах убија дједу. Најгоре се та тешка болест раширила у Биограду, пријестониди Србије. С тога су тамо раснуштене све народне школе. На то треба свагдје јако пазити, па док школска дјеца почну поболијевати, распустити школу, јер се ту болест највише шири Из кућа, у којика има гаарлаха, пе треба пуштати д ецу у школу.

Шта се збива у нас и у свијету. Неуредности по опћинама. Има доста опћина, из којих се људи туже „Новом Србобрану", како је опћинска управа рђава. Из Метка, Бунића, Плашког, Дрежпице, Дубице, Жировца нишу често, како је у опћини перед. Злочеста опћинска унрава велико је зло за парод. И за то треба људи добро да отворе очи, кад бирају опћинско вијеће. Не користи тужити се, а бирати увијек оне, којима је опћипа девета брига. Одавпа је речено, да је свак своје среће ковач, па ако игдје, то вриједи за опћину. Ако сами себи не ћемо да помогнемо, пе ће нам нико други помоћи. Гдје се изаберу добри, паметни и радини људи у опћинско вијеће, ту мора и управа бити добра, а гдје се на то не пази, ту мора ићи наопако. Истина хоће често од котара и жупаније да наметну своје људе опћипп, али гдје се сав народ сложи и изабере праве људе, ту му не може нико ништа. Лијеп примјер српске свијести. Опћинско вијеће у Дрежници, у Хрватској, закључило је, да се код дрежнићке опћине пише ћирилицом. Тако ваља! Нова влада у Угарској. Казали смо, како у Угарској нема реда, јер Маџари хоће, кад имају сву власт у својим рукама, да и војска буде маџарска с маџарском командом. Али не да краљ да се војска цијепа. Отуда ти нереди и трзаввце у Угарској, па не може ни једна влада да се одржи.

Сад је краљ позвао гро«1>а Стевана Тису, да он састави владу, не били повратио ред и учинио да се Маџари с мањим задовоље. Али и против њега су многи маџарски посланици и пријете му, да се ни он неће одржати на вдади. Шта ће бити, видјећемо наскоро, јер овако, како је, не може дуго остати. Позив домобранских ерзацрезервиета. Како се чује, министар домобранства у Нешти наредио је, да се позову под пушку мје то новака (регрута) домобрански докнадни нричувници (ерзацрезервисте) из године 1893, 1895 и 1898. на два мјесеца службе. Ако не буде асентације до Фебруара, онда ће бити позвани и они из године 1894, ^896, 1897 и 1900. Српску православну богословију у Рељеву затворила је ових дана земаљска влада у Сарајеву. Учеиаци су отиутовали куИама. Како је у Србији У Србији креће се све на боље. Послије оних великих трзавица почиње се у држави сређивање и сталкост. Влада је објавила. шта ће све урадити и швести на корист државе и парода. Кад је добро, нека је и боље, веле наша браћа у Србији. Па тако каже влада, да ће изпијети пред нароаду скупштину, или како би ми рекли, пред сабор, још нове законе, који су им потребни. Вијести из Старе Србије и Иаћедонија. Још од нрољетос дигла се буна у Турској, јер они, који исповиједају Христову вјеру, траже једнаку правицу с Турцима. Многа су села нопаљена, многи Хришћапи поубијани, много народа од освете осмаплијске побјегло што у Бугарску што у Србију. Умијешале се у ту ствар и царевине и краљевине, јер се боје да се пламен јако не рашири. Особито Русија и Аустро-Угарска пазе што се тамо до ађа. Русија неће за сад да ратује с Тургком. Она је војевала прије двадесет и пет година, потрошила милијуне новаца, изгубила на бојпом пољу хиљаде и хиљаде војника па кад је дошло до мира, друге се дрзкаве користиле, а Русаја није добила ништа, Аустро-Угарска неће да ратује, јер је ствар шкакљива, па не зна како би се рат свршио, јер је Турска силан непријатељ. Осим тога има већ педесет година, како државе дају савјете Турској, како ће уредити државу своју, да буде мира у њој. Турска влада и султан приме те савјете, обећају да ће све учинити, а оно опет остане као што је и било, те сиротиња раја страда као и прије. Прољетос опет Русија и Ауотро-Угарска дале су савјете и тражиле да Турска учини на корист раје опо, што оне хоће. У Цариграду одмах одговорили, да" хоће, али добра опет није било никаква. Обећање лудом радовање! Прије недјељу дана опет Русија и Аустро-Угарска дадоше нове савјете, па траже да се уз турске чиновнике поставе и чиповници из Русије и Аустро-Угарске, који ће пазити како се ради у Турској, пазити и чувати рају од турског насиља и арнаутских зулума. Траже да тамо буде и њихових еФицира и нодофицира, да се промијени управа и суђење. Турска није још прихватила то, што ове двије државе траже, а ако и прими, слаба ће помоћ бити Хришћанима, И тако ће бити, све док се Србија и Црна Гора и Бугарска не договоре, па учине крај томе злу, јер њима и припадају те земље. Али ту опет пријече друге државе, да до тог договора не дође, јер би се њима измакао залогај из уста, а свака гледа, кад дође то вријеме да се Турска дијели, да какав комад зграби. Нови намет у Старој Србији, Турски арач (данак) за Србе у Старој Србији био је и досад већ несносан, јер је велик. Сад Турска тражи још нове намете и то : на једно говече 10 гроша, једног коња 15 гроша, једно свињче ИУз гроша, на мачку 60 пара, на прозор 60 пара, на рало 15 пара, осим тога на мушку главу 40 гроша, на жену 25 гроша, па дјевојку 5 гроша. Кад би народ све продао, што има, не би могао ово чудо поднијети. Зато се