Српско коло

Стр. 6.

СРПСКО К0Л.0

Год. I.

викне на то, па му онда увек шорамо много извадити, јер иначе зло. А зар не би било мудрије и иаметније давати му по мало, па да се навикне на умереност и да с мадим буде задовољно, јер благо оиом човеку, који је с малим аадовољан. Тога зацело неКе срећа мимоићи. Раскош, расипност је пр«во чбијство за сваког. Где оно влада, неће кућа проневати. Децу још из малена треба чувати од те распрострањене болести. Али ми не само да не пазимо, да децу не навикнемо, него их хотимично учимо на расЕсош. Чим је ногом пошао наш малишан, он мора имати скупоцено одело, но моди „чарапице", „ципелке" шешир или капу. Погледајте мало дете, тако су га накинђурили, да изгледа смешно! Ја, ал'то, мисле родитељи мора бити, а не знаду да чине зло. И дете расте, а с њим заједно расту и вегови захтеви, и што оно хоће то бити мора, па ма кућа с главе отишла. А затим погледајте нашу младеж, и видећете ужасну раскош код н>их Сва могућа мода је на њима, а родитељи им све могуће „шнаркасе" нознају! Ту је свила, ту плиш, ту дукати, „медалије", рукавице, прстење; ту јакна, ту „крагн", ту све могуће на свету, — само једно нема, а то је најглавније, нема лепе дугаеписрца! — А да тога мало има данас, сведок су нам сама деца наша. Отац је задужио да се свила и дукати купе, и сад је споља гладац, спе је тобож у"реду. Али та се накинђурена девојка и чупа, и туче, и гадно нсује! То је жалост. Ретке су праве српске девојке као она Милица, из народне песме, која вели: »Иисам вила да збијам облаке Већ девојка да гледам преда сеЈ<

Девојка се тужи ујаку. 1 (Од Призрена). Прошетало злато материно, ГЈрошетало кроз гору зелену, Руке вије, под појас и' крије, Упази је даја 2 од пенџера Па овако њојзи говорио: Чујеш ли ме материно злато Која ти је голема невоља С 1 које твоје беле руке вијеш Руке вијеш и под појас кријеш? Злато ујцу 'вако одговара: Чујеш ли ме мој мили ујаче! К'д ме питаш, нраво ћу ти казат: Млад ме проси, за старог ме дају. Старо аро 3 као дрво јавор, Киша врне, јавор дрво гњије, Сунце греје, јавор дрво суши, Ветар дува, јавор дрво крши. Младо момче ка' на крину цвеће: Киша врне, цвет му напредује, Сунце греје, цвет му раецветује, Ветар дува, те мирис разноси. Бародно здравље. Дјечја болест скрлетина или шарлах. Ко год воли своју дјецу и ко жели да му не опусти кућа, 1 Једна од песама, к«је девојке призренско певају, особито о Ђурђеву дану. 2 даја, дајо, даица значи ујак. 3 аро човек у годинамастарац.

нека добро иази и унамти ове савјете, које су саставили паметни људи, да се спријечи опака дјечја болест, која се зове скрлетина или шарлах. Ти савјети гласе овако: 1. У нашем народу све више расте опака болест скрлетина (шарлах). Ова тамани силну дјецу. Многа кућа од ње опусти. 2. Кад на дијете наиђе болест, оно добије. ватруштину, гушобољу и бљување, а сутрадан му избију по цијелом тијелу ситне црвене пјегице; мало поелије цијела кожа дјетиња дође црвена као скрлет, те се у том црвенилу оне пјегице једва виде. У тој ватруштини и заносу многа дјеца умру. В. И кад прође та прва болест, надовежу се често на њу друге опасне болести, па многа дјеца од њих угину. Највише се надовеже водена болест. 4. Скрлетина је редња. Дијете ти се може разбољети, ако се мијеша са болесном дјецом, а и ако дира ствари, које је дирало болесно дијете; па и здрав чорјек може унијети болест у своју кућу, ако одлази у куће у којима има болесника од скрлетине. 5. Кад чујеш, да у твом мјесту лежи које дијете од скрлетине, добро пази шта радиш. Ако нас послушаш, твоје се дијете неће побољети. Ради овако: Не иди никако у кућу у којој има болесник. Не пуштај ни друге из твоје куће да обилазе болеснике. Не идите ни ти ни твоји укућани на пратњу и на даћу (подушје, кармине), кад ко умре од скрлетине. Ни бабама не дај да иду. Не узимај ни за живу главу ниједну ствар из куће, у којој неко болује од скрлетине. Држи чисто и кућу и двориште. Сви у кући перите добро руке, лице и гушу, и пазите да вам одијело буде чисто. 6. Ако ти се дијете није сачувало, него добије ватруштину, I ушобољу и бљување, ти га тог часа положи у постељу, а сву другу дјецу одмах одвој од њега. Ако ти који рођак нема дјеце, ти своју здраву дјецу пошљи у његову кућу. Ако немаш такове родбине, одвој дјецу у другу собу. Главом се не шали и не пуштај да ти се здрава дјеца мијешају са болесним. Ни туђу дјецу не пуштај болеснику, да се болест не пренесе и у друге куће. Тако чувај болесника докле год не оздрави. 7. Болесника нека ти гледа само једна жена. И ти и сва друга чељад не одлазите к њему. Та жена нека се не мијеша са здравом дјецом, нека се држи чисто, нека прије јела добро опере руке. 8. Болесно дијете држи у соби најмање мјесец дана — докле год не прође перутање коже. За све то вријеме пази добро на ово: И болесника и постељу држи сасвим чисто. Његовом чашом, кашиком (жлицом) и осталим посуђем, нека се освм њега нико не служи. Његоне прљаве пешкире, кошуље и друго рубље нс мије-