Српско коло

Стр. 4.

СРПСКО КОЖ)

Год. I.

сује, као и други чиновник, оно што сабор одреди, а влада мора то, што сабор одреди, извршити. Дакле, народе, отвори очи, кад бираш заступнике, који у сабору праве законе, јер нико ти није крив, ако изабереш рђаве, ненародне људе, па се станеш тужити на рђаве законе. Написао Адам.

Ако требаш зајма на земљу, дижи га из сриских иародиих црквених фондова. Многи је од вас већ чуо, шта су то пародно-црквени фондови . Тоје укратко речено наше народно-црквеио имање, одакле ми подмирујемо своје потребе за српску школу и цркву, баш као што се из сваког кућнег имања, господарства, подмирују различите кућне потребе. Како наши народно-црквени фондови имају доста залишна новца, то управа тијех народних Фондова настоји да га даде на интерес да не лежи бадава. Сабореки Одбор, у Сремским Карловцима (то јест девет људи које је народно-црквепи Сабор изабрао), који управља тијем нашим Фондовима позива све Србе, који требају зајма, да позајмљују новац од наших Фондова. Па како ти наши фондови дају новац, питаћеш нас? На хипотеку, брате. Што је опет хипотека, — рећи ћеш даље. Ево што је! Свани је од вас већ носуђивао новаца. Неки ти дају новаца, па му плаћаш само камату, док не исплатиш главнице. Но неки опет хоће да се осигурају, па веле: Добро, даћу ти новаца, али дај ми што у залог, да сам сигуран, да ћеш ми вратити мој новац. Ако му не вратиш посуђена новца, он се намири из залога. Залог тај може бити жито, комад одијела, даске, благо или друга каква ствар, коју можеш препосити с једног мјеста на друго, дакле свака покретна ствар и таки залогзовесе покретни или ручни залог. Ручни се зове зато јер га можеш руком донијети. Заложити се може и кућа и земља То се не може преносити ни кретати. Кућа и земља су непокретне ствари. Када се дакле заложи кућа или земља, то јенепокретни залог или хипотека. Онај, који ти даде новаца на земљу, укњижи тај твој дуг у грунтовници на твоју земљу. Народни наши фондови дају у зајам на хипо теку најмање 400 круна па на више уз шест од сто, па да се укњижи на првом мјесту на твоју земљу. Ко хоће зајма, напише кратку молбу, у којој се каже, колики се зајам хоће. Молба се пошље Саборском Одбору у Сремске Кардовце као управи српских народно-црквених Фондова. Уз молбу се метне грунтовпи извод и катастарски (посједни) лист оне земље, на коју хоћеш да узмеш зајам. Ако се нуди кућа, дода се молби још потврда опћинског поглаварства, колика се кућарина плаћа од те куће. Кад Саборски Одбор одобри зајам, пошље ти упуту шта све треба да урадиш, а онда се добије нован код Народних Фондова у Сремским Карловцвда, ко дође по њега, ко је дакле из близа, а ко је издаље, пошље му се поштом то без икаква одбитка; не одбијају се дакле камате, као што је то код банака, које дају новаца на земљу. Те се банке зову хипотекарне банке. Зајмови, које они дају зову се зајмови на заложнице (амортизација; амортизирати значи отплаћивати главницу и камате). Кад дигнеш, рецимо, ,000 круна на амолтизацију код таке банке, не добијеш на руку свијех 1000 круна, него само 950 остало ти одмах устави унапријед за камате и провизију. Истина код овијех зајмова је пет (5) и пет и по (бу 2 ) од стотине, али шта је? Те камате плаћају се од све главнице коју си посудио, докле имаш и потуре дуга, а код народних Фондова камате су

све мање, чим отплатиш што од главнице. Код народних Фондова отплаћујеш главницу по вољи, како ти је најзгодније и колико можеш и причекају те и за камате за по или чак и за годину дана, ако не можеш да платиш због неродице или каквих различитих породичних неприлика као због болести, удадбе, женидбе и тако даље. Код зајма међутијем на амортизацију мора дужник осим камата да плати и три од сто (В°/ 0 ) пристојбе, (таксе) када се хоће да исплати дуг мимо уговореног рока. Тога нема код наших Фондова. Ко хоће дакле повољпа већега зајма на земљу, који му треба за његово господарство, да прикупи још земље, купи волове, коње или што друго, чим ће унаприједити своје господарство, нека замоли за зајам управу српских народно црквених Фондова и заклада у Карловцима, а адресирај овако: Саборгком Одбору у Сремске Карловце.

Мртав новац. Нећу се преварити, а нећу, бога ми, ни претерати, ако кажем да је Чича-Митар најчеститији домаћин у моме месту. Све је његово одвојило ; да му је некако и живинче, боже ме прости, паметније него у другог, јер га лепо пази и тимари и лепо поступа с њиме. Имао је два сина и ћер, имело јој се Мара, честито чељаде и скромно. Било јој тако око шеснаест година; тек се почела девојчити. Некако после кукуружње бербе, спомену Чича-Митрова домаћица о вечери: „Па, старешина, наша Мара, к'о што и сам видиш, није већ више дете. Девојчи се, иде у коло, па требало би јој везати дукате. Носе и друге девојке, и много сиромашније. Има која иде у надницу, па везала по два три мала дуката; а наша је Мара газдачка ћи". Чича-Митар не рече ништа, него натовари троја кола џакова пуних кукуруза и однесе у варош. Које за добивен новац, а које за онај што га је већ имао, купи ћери дукате. Мара дође у коло са три низа. сеферина. Разборит човек, а учинио којешта! Нађем га у ратарској задрузи и кажем: „Ти, Чича-Митре, веза Мари дукате?" „Јесам, вала Богу". „А зашто си то учинио?"