Српско коло

Отр. 6.

СРПСКО коло

Год I.

тој тешкој бољци жив и остао му је очњи вид, а све је то могао изгубити. Па чујте, људи, он је невин страдао; да су га чували и да су чинили, што им је свјетовано, вјерујте ми, никад се не би био разболио. Знамо ми сви данас, да се каламљењем (цијепљењем, очењем, пелцовањем) богиња, готово сасвим, обезбиједимо од разболијевања од те болести. Ето ; за то смо ми дужни, свако дијете већ у првој години живота му каламити. Овом нашем знанцу његови нису то учинили, пренебрегли су; прве године био је, за вријеме пелцовања, болешљив, те га је љекар одбио од пелцовања, а родитељи га више и нијесу одводили, нити су се побринули, да се на вријеме калами. У петој му години дође зараза и мало животом што не плати: али оста нагрђен цијелога свога вијека. Чујете ли, родитељи и други знанци, гријех пада на вашу душу, ако скривате дјецу своју од цијепљења. Ну још знајте сви, и мали и велики, да једно једино каламљење не обезбјеђује од болести за читав живот људски, него само за једва десетак година; дакле, не изостављајте, већ се поново пелцујте. Бар још једном је то врло потребно учинити. Не вјерујте ником, ако би вас ко одвраћао од пелцовања; не вјерујте ни то, ако би вам ко рекао, да је то нездраво, или да се, можда, не ваља пелцовати у свако доба године, било то љети или зими, у прољеће или у јесен. Све једно је то; слушајте увијек љекара, како он кад и гд!е свјетује. Његове ријечи нек су вам свете, а сви други, непозвани савјети потичу од сујеверја. Владај се, брате мој, и чини тако, па се не бој, да ће ти козице завирити у кућу! Пи-ће је отров. Једаи учени талијански професор, именом Ломбрзо, нанисао је ту скоро једну нову књигу, у којој тврди, да ће онај, који се у својој двадесетој години ода ракији, живети у средњу руку још шеснаест година, који се ода пићу пива, у средњу руку још двадесет и две године, а ко никако не пије жестоких пића (вина, пива и ракије) живеће у средњу руку или попречно још четрдесет и четир године. Борба против пића у Русији. У Русији се опажа међу сељацима покрет против пића и штетпих обичаја. У једном месту, које се зове Константиновско, решиди су сељаци на збору, да се у њихову месту укине крчма (го стионица), е да би тако престало пијанство. Овом су се решењу особито обрадовале жене. Оне су плакале од радости и благодариле Богу у цркви. У другом једном селу, Обозновки, послали су сељаци молбу окружном од-

бору за народну трезвепост. У тој молби кажу, да треба устати против опаког обичаја у сељака, који се приликом сватова веселе по неколико дана, непрестано пију, па се често пута и побију међу собом. За то моле одбор, да у њихову селу отвори гостионицу, али у њој да се не пије ни вино ни пиво ни ракија, него само чај. Чај је једно здраво пиће, које се добија од једне траве, што расте у Русији, у Китају и у другим земљама.

Шта се збива у нас и у свијету. Наш хрватсно-славокски сабор у Загребу састаје се 2. (15.) децембра, то јест у уторак. Он ће саборисати неколико дана, да сврши најпотребније ствари. Тражиће од сабора влада, да смије трошити даље на земаљске потребе, док не буде готов прорачун. А прорачун ће бити готов ваљда на прољеће, док се сврши погодба између ХрватскеСлавоније и Угарске, па да нам даду, ако буду хтјели, Маџари који милијун круна нашега новца више, него што су нам досад давали. С оним, што смо досад добивали, не можемо излазити на крај, па ако Маџари не попусте; биће код нас у земљи и повуци и потегни. Ето, тако стоји с нашом задругом с Маџарима. Ове је године већ наша влада на земљу морала потрошити три милијуна круна више, него што смо од Маџара свога новца добили. Тај новац узела је влада од различитих наших земаљских заклада, па тај новац треба повратити, а откуда? Нови угарски министар-предеједник Тиса, како смо рекли, ипак ће успјети и извести земљу из стања ван закона. Они, који су хтели и маџарску команду у војсци, па нису дали да сабор ради, помало већ попуштају и примирују се. Сад се у сабору у Пешти претреса о томе, да се допусти нова асентација, и влада гроФа Тисе успеће, како данас етвари изгледају, да се дође до рекрута и да се војници, који су ислужили три године, врате својим кућама. Држи се да ће асентација бити већ за којих петнаест до двадесет дана. Кад гроФ Тиса постигне то, онда ће ићи и оно даље. Сабор ће одобрити прорачун, и одмах ће се почети убирати и пореза. Маџари су били довели државу у стање ван закопа, али су и постиглИ доста. Сад ће у Угарској бити само официри родом из Угарске, у војничким школама учиће се не само њемачки него и маџарски, добиће своју заставу и натписе маџарске на војариицама. А осим тога обећао је гроФ Тиса онима, који нису дали да сабор ради, да ће увести у све школе маџарске и немаџарске маџарски језик, и да ће пазити, да се добро маџарски учи. То им је обећао, ако они попусте и престану тјерати мак на конац. Многи од њих, који су против владе, пристали су на то. И тако се Маџари с Тисом и са Нијемцем из Беча погађају на рачун свију других парода, па и на рачун пас Срба. Така је правда у овој држави. Ноаи владика темишварска. У четвртак је изабрао једногласно у Сремским Карловцима архијерејски Синод, на коме су били све наше владике из Хрватске, Славоније и Угарске, за темишварског владику д-ра Георгија Летића,