Српско коло

дрзгго Врој 6. Загреб, 24. децембра 1903. (6. јан. 1904.). Г*0Д. IИзлази 1. и 15. дана — __ м _ ^.д. _ — — Огласи рачунају се по — у мјесецу — 1РВД Ш № Ш §р ЈРЧк ШШ ШГШ цјеновнику. Ако се ви« V « Н® ШЋ 1 I |" џЈ а | Ц ! . Ј? | 1 П | | ш!уК Јачунај^се ^еДиЈена за Аустр-Угар- Н _ |Р Ш у Ш К .У 4; 'сЛ '" : .'Л'Јл 1 Ш № Ш Ш Ш фтиније. ску: на годину К 2-40 | || 1 1 ^ I П 1 " 1 1 II 1 '4 , I ®»« на ПО године . К 1 '20 Нј И ■ 11ЈВјЗ|иг 8ј8 Н -ШгШ? Ш М ^НИг ИГ Н ч§§ј®' Уредништво се налази у на четврт ГОД. К —'60 ™ ' Николићевој улици бр. 8. За друге земље: „а>о- илплпим П1ИОТ ниГт^с^коТЕ дину 4 круне. Поједи- НАР(3/!гв!/1 1 |1/| Су 1 народног листа". РукоНИ бројеви 10 ПОТ. г-т 1 ~ писи се не вра^ају. Издаје: Друштво „Српско Коло" (д.-д.) Уређује: Уредништво „И. Србобрана"

Христос се роди! Ваистину се роди! Тим поздравом поздравља се данас српски свијет православне вјере лијепе. Поздравља се и слави Сина Божјега, који је дошао на земљу да препороди и спасе свијет. И рођењем својим хтио је да покаже, да не познаје разлике међу људима, да су сви људи једнаки. Родио се у сиромашној колиби, у сиротињи, у јаслама. И учио је и приповиједао: „Љуби Бога и ближњега свога као самог себе ! Сви су људи једнаки". За ту је науку крв своју пролио, разапели су га на крст. Па зато на данашњи велики и свети дан поздрављамо и ми сву српску православну браћу на сва четир вјетра и кличемо с њима скупа: „Мир Божји! Христос се роди !" и одговарамо : „Ваистину роди!" „Поклонимо се Христу и Христову рожданству!" Б о ж и ћ. (Народни обичаји). Уочи Божића, пошто се бадњаци унесу у кућу и наложе на ватру, узме домаћица сламе и квочући (а за њом дјеца пијучући) простре по соби, или по кући, ако нема собе. По том узму неколико ораха и баце по слами. Послије вечере пјевају и веселе се. Кад у јутру устану, најприје отиде једно те донесе воде, али понесе жита те поспе воду (као полази је) кад к њој дође. Том водом умијесе чесницу и налију ручак те приставе. Кад се поодјутри, пошто на : мире стоку, онда сједу за ручак. Али прије него сједу за ручак, избаце по неколике пушке (тако и у јутру рано кад устану), па се онда скупе сви око софре те се моле Богу (држећи свако по једну воштану свијећу у руци) и мирбожају се, т. ј. изљубе се сви редом говорећи: „Мир Божји! Христос се роди, ваистину роди, поклањамо се Христу и Христову рожданству". Потом домаћин покупи све оне свијеће у једну руковет и усади у жито, које стоји на софри у

каквој карлици или у чанку (свакојако жито помијешано заједно: у том житу стоје и колачи којекакви), те ондје мало погоре, па их угасе онијем житом. Оно жито дају послије жене кокошима да носе јаја. Кад почну ручати, неки најприје окусе сира, неки печенице, а неки (као по Сријему и по Бачкој) прије свега срчу вареник, али ракије многи не пију први дан због врућице. Око пола ручка устану у славу и ломе колач какогод и о крсном имену, само што нема кољива. На Божић се понегдје руча с вреће (простре се празна врећа мјесто чаршава или по чаршаву), и софра се не диже (нити се кућа чисти) за три дана. Први дан Божића нико никоме не иде у кућу, осим иолажајника. Од сламе, с којом се на бадњи дан квоче и олјуче, остаег домаћица по нешто, па кад насађује кокоши, под сваку метне по мало. Оно уже у којему се слама донесе, не раздријеши се, него се само распусти, па се на Божић у јутру пред кућом баци по њему жита, те кокоши зобљу, а домаћица рекне: „Како ми у скупу зобале, тако ми у скупу и носиле! На некијем мјестима (као по Босни и по Херцеговини) сјачу на Божић, т, ј. домаћин рано у јутру виче: „Сјај Воже и БожиИу нашему или нашој (по имену свијем кућанима! редом"). У Рисну се у цркви послије јутрење љубе на Божић у јутру сви један с другијем, и тако се онда помире многи, који су дуго времена били у завади. Који се у цркви не изљубе, они се љубе послије пред црквом. Ко има коња, на Божић послије ручка хоће да га пројаше. У Бачкој момчад посједају на коње па по пољу вијају ВожиИ. Гдјбкоји кажу да се на Божић не могу вериге угријати. У Грбљу гледају с које ће им стране пињата (котао) наврети, па коме наври од истока, онај се нада срећи оне године. У Боци многи људи пред Божић начине сламницу те с ње као с трпезе једу од Бадњега дне до малога Божића. У Дубровнику мијесе за Божић колаче као мјесец, који се о Божићу дају служитељима и кад ко донесе што са села; овакови се колач зове лук. Од божитње сламе гдјекоји носи на њиве да би боље родиле. Гдјекоји ударају рогом од божитњега пецива воћку нероткињу по жилама говорећи: „Ја тебе ротом, а ти мене родом!" Гдје-

Чувајте и остављајте сваки број овога листа, јер Ђе вам требати и послије, да га читате.