Српско коло

Отр. 16

СРПСКО коло

Год Т.

Србадијо драга! У кога срце српско бије, ко прошлост своју памти и зна — тај ће се сјетити, да је Србин од најстаријих времена,гдје год је могао, подизао свете задужбине. ЈТијепо нам о том свједочи наша народва пјесма : „Није бабо расковао благо На наџаке ни на буздоване Већ је бабо раековао благо Зидајући свете задужбине. Прваци српски — поглавице и свјетовне и црквене предњачише у томе. Сјетимо се само у доба Немањића, шта је чинио Стеван — шта ли син његовСава? А слиједећи његов примјер што су чинили кашње многи и многи — и већи и мањи? Све крајеве гдје но Србин живи, а нарочито убави Сријем, равни Банат ипитому Бачку искитила је српска рука неимарска св. грађевинама. Код нас у Лици није тако. Сиромаштво овог кршног краја, а и вјечите борбе за крст часни и слободу златну учинише, да се- дједови наши задовол^ише и с тим, ако су прнегдје могли да подигну св. богомољу. Што не могоше они — у колико се може — хоћемо да з^чинимо ми —. потомци њихови. Србадијо драга! На сред долине кореничке пред 150 и више година подигнута је црква, данас још звана велика црква. Упливом господе компанијске разви се кашње мјесто наше овдје гдје је а црква нам остаје на страни, остаје подалеко. То нам даде повода да ради нас самијех, а по највише ради школске дјечице наше, која у зими у цркву и не иду, али кад иду — идући по отој вијавици плачући кући нама долазе, — да, ради њих понајвише прегнусмо ми Срби — Кореничани, да у средини свога мјеста подигнемо свету богомољу. Србадијо драга! Прилике су данас боље — боље него што су некад биле, мач је данас метнут у корице, али ми и данас ратујемо са оним другим непријатељем дједова нашијех — ратујемо и данас са сиромаштвом. Па и немарећи за то, што год се може чинимо и чинићимо да остваримо замисао нашу. Између себе сакуписмо лијепу свотицу новаца. А честити наш Кореничанин г. Васо Петричић, велетржац у Љубљани, дарова нам у ту сврху једну кућу и земљиште, на којем канимо цркву да подигнемо. А све то није доста, за то управљамо на тебе, Србадијо драга позив овај, да нам и ти помогнеш. Колико ко може да даде нек нам даде, колико ко може да скупи у мјесту своме нека скупи, нека нам пошаље, нека нам поможе — помоћи ће браћи својој, а учиниће себи задужбину. И најмањи дарак са благодарношћу се прима. Имена даровалаца биће у српским листовима објелодањена. Новац молимо да се шаље на предсједника црквене опћине Стевана С. Калембера или потпредсједника Пају Тишму који су дозволом Високе Владе на то овлаштени, те који за исти новац солидарно и одговарају. Кореница, на Св. Арханђела Михаила 1903. бозл-1. Стеван С. Калембер Михаило Стакић Пајо Тишма предсједник. протопрезвитар. потпредсједник.

Штампа: Српске Штампарије у Загребу.

Одговорни уредник: Будв Будисзвљевић.