Српско коло

Стр. и.

СРПСКО коло

Год. II.

све дубље постају. Болесника та места јако боле, а могу и опасна постати, ако се на њих која болест натури. Такви немили појави наићи ће за време боловања неизбежно, ако се болесниково тело, па онда његово постељно рубље не држе сасвим чисто, и ако се брижл>иво не пази, да је простирка увек глатка и без бора. Ако се већ рана развила, онда се врло тешко залечи, јер је болесник приморан, да и даље на њој лежи. С тОга је дужност болничарева, да се постара, како ће црвена и вредовна места на угњеченим деловима тела одмах опазити, па (у случају потребе) за рана лекарску помоћ тражити. Често помаже, ако се поцрвенела кожа покваси соком од лимуна, вином од канфора или комовицом. У дуготрајним болестима: најбол>е је подметати (на душек или модрац наместити) надуване (напирене) или водом ШЈњене јастуке од гуме (или меко савијене венце), јер се на такој простирци болесник ретко кад проједе.

Шта се збива у нас и у свијету. Сабор краљевина Хрватске, Славоније и Далмације у Загребу састао се по нашем Божићу опет, да претресе и расправи прорачун за потребу наше унутрашње самоуправе, то јест за потребу одјела за унутрашње послове, за богогптовље и наставу (цркву и школу) и правосуђе. За потребе спмоуправе за г. 1904. установљени су трошкови са двадесет милијуна и шесто и једну хлљаду круна (20,601.968 К). Те потребе наше покриће се оним дијелом нашега новца, што га добијамо. за све унутрашње трошкове у земљи од „изравних" и „неизравних" пореза према нагодби, коју смо склопили с Угарском. Ми имамо за те своје унутрашње нотребе 44 од сто, а 56 од сто дајемо за заједничке потребе наше и угарске. То још ие би највеће зло било, кад би се нама рачунало 44 од сто од свију наших доходака, али, на нрилику, од шума, од жељезница, од пошта и брзојава и тако редом не рачуна нам се и не добијамо пишта. Зато пропме године нисмо могли нп покрити својих трошкова, па ни прорачуна за г. 1903. нисмо имали. Ове године били би још даље загазили, јер нова погодба није с Угарском још склопљена. Маџарски државници видјели су да тако не може даље, па зато су нам дали из државне благајнице три милијуна круна, да можемо изићи на крај, а та три милијуна ће се касније обрачунати, док ее склопи нова Финансијска нагодба, која се већ пет година кклапа па никад да се доврши. Кад би ми били господари свога новца, пе бн ми требали просјачити свој новац од Мађара, и онда ми не би добијали 16 милпјуна круна за своје потребе, него би имали двоструко и више још.

Сабор се наш дакле састао да претресе тај прорачун, какав је такав је. Приликом прорачунске расправе расправа се и говори се у сабору о свима нотребама земље и парода. Али, на жалост, у нашем сабору нема живота, већ је све мртво и труло. Нема људи у владиној странци, нема их у опозицији, која је против владе. И све ће тако бити, док не уђу у сабор нове снаге, нови људи, који ће упијети и новог живота, па иеће дати да се манарски држав ници играју с нама. Народ дакле треба да пази, кога шаље у сабор, јер овако, како је, не ваља баш никако. У Угарској још никако да дође до рада у пештапском сабору. Истина министру предсједнику Тиси пошло је за руком, да Кошутова странка одустане од опструкције, то јест да дугачким говорима и којекаквим предлозима не отеже раснраве на дугачко и на широко, тако да се ни какови послови не могу у сабору носвршавати. Али, ако се Кошутова странка умирмла, пије се умирило десетак људи под водством посланика Седеркењија, који говоре, стављају различне предлоге и не даду да се ради. Њах помаже још једна влади Тисиној противна странка, која се зове пучка. Због тога још није примљена и одобрена у сабору законска основа о рекрутима, па зато нема ни асептације војника него зато су ерзацрезервисте морали ићи као што већ знате. Осим тога нема државног прорачуна, а то је боме незгодна ствар. Минисгар Тиса почиње да прети, јер, каже, овако држава не може даље да трпи. Многи држе, да Тиса кани распустити сабор, па расписа™ нове изборе. Он сам каже, да ће променити ред, по коме се ради у сабору, па да ће га толико стегнути, да опозиција (то јест они који су противни влади) не буде могла више говорима и предлозима учипити немогућим сваки рад у сабору. Али ту је сложпа сва опозиција па неће да пристане на то. За Тису су дакле прилике врло тешке, и шта ће учинити он и његова влада, да се одржи, видећемо наскоро, јер се чвор мора или развезати или расећи. Нама Србима, нарочито Србима у Угарској, у оваким приликама све једно је. Против нас, и других народа, који нису Маџари, раде све маџарске странке и једнаке су у томе раду. Не даду им у сабор, већ су сами господари од целе државе. Ми опет не радимо како би требало радити. да пошаљемо своје људе у сабор пештапс си, већ метнули гусле у торбаке, па пуштамо дч други иду преко нас. А пре двадесет и тридесет година били су Срби у Угарској друкчији јунаци! Не треба губити наду, већ радити, па ће, како парод каже, бити опет што је некад било. Кз Србије су отишли сви страпи посланици, да покажу тиме, како њихове владе нису задовољне с приликама у Србији, јер се Србија неће њиховој вољи да покори, то јест, неће да уклони из околине краљеве одмах, како они желе, оне ОФицире, који су бпли у завери против краља Александра. Србија је самостална држава, па неће и не може да јој други заповеда, већ она ради, како најбоље зна и уме. Да народ покаже, како воли свога краља Петра I, на нову годину, кад се вратио из Тополе, родног места свога деда Карађорђа, дочекао га с великим слављем у Београд и то баш зато, да покаже целом свету како га одлазак страних посланика иије кадар поколебати у љу