Српско коло

Год. II.

Г.РПСКО коло

Стр. 13.

обрисати. Собу ваља сваки дан јутром и вечером проветравати, а сем тога још и сваки пут, кад год је болесник — нужде ради — силазио. Остатке од јела, употребљене судове и изметине, прљаво рубље с болесникова тела и постеље и т. д. не смеју се у соби трпети, него се морају одмах износити, па — ако је потребно претходно и раскужити, или другим којим начином учинити, да не могу даље преносити заразне клице. Волесничка иостеља. Болесничка постеља намести се најбоље тако, да јој само чело зид додирује, а да је са све три друге стране за приступ сасвим слободна. Не сме се изложити ни непосредној јари од пећи, ни несносној промаји с врата или с прозора, а треба је у (случају потребе) и великим штитовима заклонити. Ваља да је довољно пространа и да има добру простирку. Као простирка служе најбоље струном напуњени душеци. Постављено рубиште ваља да је увек чисто. Зато се мора често мењати. У случајевима, где болесник свршује нужду пода се, чува се душек (модрац, пустина) непробојном простирком (н. пр. од гуме), која се подметне под чаршав. Под главу или (ако је потребно) под цело горње тело подмећу се добро пуњени јастуци, али такви, који нису јако мекани. За покривање најподеснији су вунени покровци (ћебад, губери, чупавци, поњаве) У неким случајевима могу се — према болесниковој навици — допустити и лаке перине, али нипошто тешки и гломазни јорган. У опште узевши, болеснику је најбоље кад (мало узвишене главе) на леђима лежи. У случајевима, где болесник тешко дише, подмећу му се под горње тело јастуци, или му се под душек подвуче столица — тако, да јој је наслон као положен. Да се болесник не би на ниже срозао, подмеће му се (ослонца ради) под табане тврд, пун јастук, цепаница или тако што. Болесници, који су тако слаби, да се сами не могу усправити, служе се радо конопцем, који је привезан чело ногу, а има ручице, за које се могу ухватити, да се по њему дигну. Ако је болеснику хладно, греју му се цигле и црепуље (црепови), или се крај њега мећу боце, крчази, метални судови, пуњени топлом водом — али свакад добро затиснути. Исто се то може учинити и загрејаним песком и пепелом. Да пак

не дођу непосредно на кожу, увију се ти судови у чисте крпе. Доњи чаршави ваља да су без бора и шавова, и да се добро очисте од мрвица, песка и т. д. Добро је, да се постеља бар два пут дневно претресе. Ако болесник за то време не може из постеље, ваља га пре тога наместити на другу постељу или на канабе, миндерлук и т. д. Пре него што ће се болесник вратити у постељу, која се намешта, ваља му је, ако је потребно, најпре згрејати. Телесна нега болесникова. Пројео се (улежао се; чросео се; садно). Највише се ваља старати за ччстоИу и телесну негу болесникову. Слабе болеснике морају болничари по лицу, рукама, а ако је потребно, и по целоме телу меким сунђером и млаком водом бар два пут дневно испрати. У исти мах треба их и очешљати. И то је потребно, да болесник преко дана бар једном уста испере и зубе очисти. Таквим болесницима, с којима се то не може учинити, отре нудиља с времена на време уста марамом, наквашеном у води. Болесницима, који су у грозници (ватри), лакне, ако им се суха усна премажу каквим благим уљем или машћу. Свима болесницима, а нарочито онима, који се зноје, много помаже, ако се често иресвлаче. Али се болесник сме пресвући тек онда, кад знојење престане. Па и тада се то чини тек онда, кад се болесникова кожа (испод покривача) загрејаним убрусима добро исуши. КошуЈва се пресвлачи најбоље на овај начин: откопчају се сва закопчана места, и дигне се (испод покривача) кошуља на мало исправљеном и подигнутом болеснику најпре од плећа, па се онда брзо али пажљиво свуче преко главе и руке. Слично томе одмах затим облачи се друга чиста, а пре тога загрејана кошуља. Навуку се најпре рукави и продене глава, па се онда испод покривача подвуче преко целога тела са што мање бора. Чистоћа и уредно држање постеЈве помажу болеснику много, да се добро осећа. Сем тога је то у исти мах и најглавнија погодба, да се болесник лежањем не шроједе. Код болесника који дуго логом леже, проједу се или орањаве они делови тела, на којима оно нарочито почива, као пете, крстине, тртица и област плећака. Најпре се покаже црвенило и осет.љивост коже, па онда се отворе ране, које се шире и