Српско коло

Стр. 12.

01 пско коло

Год. II.

Договор куЛе не обара. (Каже се, да би се напоменуло и памтидо, како је свашта добро с договором радити). Док се човек ди.ча не надими, не може се ватре нагријати. (Говори се за примјер, квко се без муке и труда ништа добро ни корисно пости^и не може). Дуг неилаЛен гријех ие омроштен. (Зва сваки шта значи; само не ваља мислити да је дуг јрдино новац који се узајми, јер има дуга и родитељу и учитељу, и свакоме који нас је на пут добар извео или нам негдје помогао). Без здравља нема богатства. (Да се ко обогати, ваља му да ради, и да му се мили рад: а то може бити само здраву човјеку). Вибер је зрно малено, али аред госиоду излази. (Тим се хоће да каже, да се не гледа и не цијепи спољашња величина, него унутрашња вриједност). Вог затвори једна врата, а отвори стотину. (Ако се кашто и учини да Бог човјеку с једне стране узме; али му с мпого страпа оно може надокнадити, и накнађује). Бог је спор, али достижан. (Ако се кашто и чини да полако иде, опет достигне свакога и свашто). Боље да те смрт иријека дигне, него да те суза сиротињска стигне. Злату Ие се кујуиџија наЛи. (Добра ће ствар дочекати онога који је ње достојан. Нити треба да се брине ко је добар, да ће остати непознат и неуважен). Зло годиште рода и-ште, а невоља иријатеља, (Кад је зла година и рђаво роди љетина, или кад смо у невољи, онда куд би људи без рода и пријатеља? Зато се свога ваља увијек сјећати, те пријатеље и род пазити и звати). Зрно до зрна погача Каме)1 до камена чаличи Само нек је рада/ па ће се све постићи, јер све велико из малена постаје. На ову је пословицу налик и друга: капља камен дуби).

Народно здравље. Како се негује и двори болесник. од д-р М. Јов. — Батута. Значај божсничке дворбе. Слушајући поуке о здрављу и владајући се према њима можемо ми, истина, број болести и несрећних случајева смањити, али их никако не можемо сасвим избећи. Увек ће бити и болесника и повређених особа, који ће тражити, да им се здравље поврати и болови ублаже; — којима ће, дакле, требати помоћи од њихових ближњих. Лечење болесника и повређених је, у опште, задаћа лекара —јер ко хоће да добро процени повреду здравља; ко хоће да се одлучи, који ће начин усвојити за лечење и негу; ко хоће да утврди, како се ваља болеснику држати: — тај мора тачно познавати све делове тела и њихове обаве; све болесне промене на телу, и начин, како све дејствују познати лекови. Да се то научи, треба годинама пажљиво и стручно радити,

па и после даљим се искуством учврстити, како "ће се све то подесно употребити. Али поред лекарска савета и помоћи од велике је важности брижљива нега и дворба - не само по ток и исход болести, него и по томе, што се њоме болеснику у неколико његови болови ублаже. Није увек могућно наћи болеснику изучених болничара и нудиља; свак може доћи у прилику, да негу болесника мора сам на се примити — нарочито ако оболи која особа, која је његову старању поверена. С тога не треба нико да пропусти, а да се не упозна са најглавнијим дужностима, које му ваља у том случају испуњавати. Ако је због немаштине и других неподесних прилика у стану тешко неговати болесника код његове куће, а и иначе свугде, где је болест озбиљне природе, најбоље је, пренети болесника у болницу. Тамо има савршенијих уређења; тамо има непрестано и у свако доба извежбаних болничара; и тамо је увек лекарска помоћ при руци, па у томе има јемства, да ће болесник најпре оздравити. Волесничка соба. Према потреби за негу болесника састоји се у томе, да се спреми згодна болесничка соба. Сваком болеснику треба (пре свега) мира; с тога му ваља спремити, ако је икако могућно, одељену и скровиту собу, у којој не живе у исти мах и здрави, и у коју ће смети улазити — ако то лекар буде захтевао — само оне особе, којима је поверено лечење или нега болесника. Та соба треба да је пространа, како би болесник имао довољно ваздуха. Дању треба да има довољно светлости, а и за вече и ноћ ваља се постарати, да има добро осветљење. Поред тога ваља је тако удесити, да се може и помрачити, и да се болесник може заклонима — засторима и капцима на прозорима и т. д. — чувати од прејаке светлости, а у исти мах згодним начином и од сунчане припеке. Ако се зими бира соба, где ће болесник лежати, ваља пазити, да има у њој добрих пећи, које се не смеју јако ложити. Особито и нарочито ваља пазити, да је у болесничкој соби чисто. Из ње ваља изнети све што хвата прашину, па и намештај, који је сувишан, а место запрема и смета, те се од њега не може брижљиво почистити. Под ваља пажљиво (како нећемо досадити болеснику) сваки дан почистити, а почешће и влажном крпом