Српско коло

Год. Д.

СРПСКО ЕОЛО

Стр. 11.

по могућности помогоше, а он се предаде домаћој радњи, тако да је кроз мало година придачно своје имање стекао, и свакому своје дугове подмирио. Уз имовину Бог га обрадова са два сина и једном шћери. Нема слађе вечере, до оне с трудом стечене, а Свака тица к своме јату, А без брата куку брату.

„Изравни" порез. Ми смо рекли једном приликом, да је порез она по закону одређена кодичина новда, коју држављанин редовно даје држави, да ова може намирити потребе државне. Данас ћемо казати шта значи „изравни" и „неизравни" порез. Ова реч „израван" пије добра реч, не говори се у народу српском, али они, који су је узели, нису знали језика, па је тако направљена незгодно. Ушла је у закон, па је тако и остала. Место те речи употребљава се и реч пемосредан или латинска директан, па зато кад ко рекне, на прилику: „Ја то плаћам изравно (непосредно, директно)" каже исто што човек из народа овако рекне: „Ја то плаћам сам, лично, главом". А кад ко рекпе: „Ја то плаћам неизравно (посредно, индиректпо), онда хоће да каже, да он додуше плаћа, али не плаћа сам дично, главом, него други за њега, то јест он плаћа преко другога. И сад можемо казати шта су то непосредни порези, а шта су посредни. Држава наплаћује неке порезе уираво (изравно, непосредно, директно) од онога који нореску ствар има у својој својини или власности, наилаИује дакле од онога кога држава у самој ствари мисли и хоће да отсореже. На прилику, ти имаш земље и обрађујеш је, на ту земљу ударен је порез, ти о а, земље добиваш корист али и порез плаћаш. То је изравни или непосредни порез. Неке порезе опет наплаћује држава од људи, који истина имају у онај мах неко добро у својој својини или власности, али га имају, тако рећи, привремено, док не нађу купца томе добру. Они дакле плаћају порезу на рачун онога, који ће доћи и купити за се то добро. На прилику, један виноградар добави од свога винограда неколико стотина хектолитара вина годишње и он то вино неће сам потрошити, али ипак плаћа порез од потрошарине за све випо, али у ствари ти ћеш и сваки онај који буде куповао литру две и више вина од њега или у гостионици, плаћати и ту потрошарину, јер ће продавалац код продавања рачунати и порез, колико отпада на литру. а који је он већ платио. То је дакле посредни или веизравни ш)рез. Сада ћемо казати, шта све спада међу изравне или непосредне порезе. Међу изравне порезе спадају све оне врсте пореза, које су уписане у порезној главној књизи, а тако исто уписане су у порезној књижици поједипог порезног платца, и то су: земљарина најамнина и разредна кућарина, тециварина првог, другог трећег и четвртог разреда, порез на предузећа и различне задруге, које морају јавно рачуне полагати, порез на камате главница и ренте, рударски порез, опћи доходарински прирез и војно-

опросна такса. Ми ћемо редом говорити у овом народном листу о свима овим порезима и казати шта су и какви су. Данас ћемо казати још ово : Ако изравпи (непосредни) порез досиже внсину, коју закон тражи, (на прилику у Хрватској 60 круна, у личко крбавској и модрушко-ријечкој жупанији и у градовима 30 круна) онда сваки онај, који толико плаћа има право гласа при и&бору народног послапика. Ако неко плаћа 56 или 58 круна пореза, тај нема права гласа, јер би требао да плаћа још четири или две круне випге. Али оп може томе догкочити, ако пријави, да има пушку једноцјевку, платиће две круне, за двоцјевку четир круне, ако узме ловну карту платиће 12 или 24 круне, па ће имати гласа, Ако онај, који плаћа војпоопросну таксу није сам свој човек, није самосталан, онда отац, који нлаћа војничку таксу за сина, може тај порез прибројити својим редовним порезима, иа ако плаћа, колико закон тражи, има право гласа Ово не могу побити ни Финансијске, нн политичке ни судске власти. Исто тако онај, који плаћа порез, пије крив, ако иметак у катастру није на њега нренесен, већ још увек стоји унесеп на његова »покојног оца. Криве су томе власти и они који су постављени, да промееп у катастру тачно воде. Зато син, који плаћа порез, ако плаћа колико закон гражи, има ван сваке сумње право гласа. Други пут говорпћемо о норезима даље, што вреди свакоие човеку зпати. Чим човек више зна, више вреди, па зато и учимо и треба да учимо, до с смо живи.

о о о о

-Јр

СРБИ ТЕЖАЦИ! Шаљите добру, здраву и паметну дјецу на корисне г*-? - занате - - -

Оснивајте Српске ратарсне (земљорадничке) задруге

ч 4.' ч 4. /ч 4.' ФФ? ФФ? <; >с ЖЖЖ

СРБИ ТЕЖАДИ!

1ЖЖЖ ЖЖЖ ЖЖЖ I жжж

Нупујте и читајте „Привредник" лист Главног Савеза Српских Ратарских (Земљорадничких) Задруга у Загребу.

Народ-не иословице. Да је девет џигерица за пару (иотуру) не би се могао хранити. (Каже се кад ко није вриједан ништа стећи). Даровна рука сиромашна мајка. (Каже се у похвалу људима који често дијеле сиротињи. Два иута мјери. а греТм крој ! (Каже се да се опомене на пажњу и чување од гријешења: а како је у кројењу, тако је и у сваком послу). Добар иои до смрти се учи. (Што се ту вели за попа, може поднијети па свакога, јер тако се тек може доста знати, ако се до смрти учи). Добра овца много не блеји, али много вуне даје (Хоће да се у примјеру каже, како су бољи људи који више раде него говоре).