Српско коло

Стр. 2. СРПСКО К010 Год. II.

бјеше зазорно, да се с рајом српском благо поступа. Они затражише новога везира, али овај бјеше тако слаб, да су дахије владали по својој вољи, како су хтјели. Радили су што су хтјели, клали и убијали, робили и палили. Србима у оваком злу и невољи, какве није било дотле, не преостаде ништа друго него да се сами дигну. Шуме су биле препуне хајдучких чета, које су заклањале народ од објести и силе Турака дахија. Кад су дахије видјеле шта се спрема и да ће народ листом устати или да побиједи или да изгине, они одлучише да побију све виђеније Србе па да обезглаве народ. Око стотину виђенијихи угледнијих људи побише и посјекоше, али се многи спасу бјегством и одметну гори у хајдуке. Међу овима, који се одметнуше у гору, био је и Карађорђе Петровић, а било му је тада педесет година. Други пут говорићемо ми опширније о Карађорђу, а сад ћемо рећи толико, да је он 20. јануара 1804., дакле равно прије сто година изабрат као најзгоднији и најбољи јунак за вођу народног устанка. На све стране бише послани гласници, да позову народ на устанак против дахија и наскоро пламен устанка захвати Јуначка смрт војводе цио Биоградски Пашалук. То је почетак првог српског устанка под водством дједа данашњег краља краљевине Србије. Чим су Срби устали на оружје, Турци се послије неколико окршаја склоне у варош и дахије хтједоше уговарати са Србима, али ови не хтједоше више чути ни за каква обећања. Али су у том тешком времену, Срби били врло мудри. Они су свуда објављивали, да се не дижу против султана, него само против од-

метника султанових, дахија и у Цариграду су мирно гледали на устанак у Србији* и тако су Срби лијепо заузели утврђене градове, Шабац, Пожаревац, Смедерево и пали под Биоград. И док су устаници варали владу у Цариграду да су вјерни и одани султану, они су ишли за тим, да се за увијек ослободе турске власти. Али да се ослободе испод власти турске царевине, требало је устаницима и оружја и муниције и новца и друге помоћи. У тој невољи обрате се они најприје на Аустрију и бечког ћесара и обећају да ће доћи под његову власт. Аустрија је имала разлога дапомогне Србима, јер су у њезиним војнама против Турске Срби били најбољи и најпоузданији помагачи њезини. Али је Аустрија хладно примила понуде српских устаника. Она је била тада већ у борби против Наполеона Великог, кој и ј е Аустриј у по тискивао из Њемачке и Италије. Аустријаје чак саопћила влади турској у Цариграду понуду српских устаника. Кад је турска влада (порта) видјела за чим теже Срби, оназаповједи босанском везиру Бећир паши, да с војском удари на устанике и поврати мир у земљи и стање онакво, како је Стевана СинђелиЋа. било прије Дахија. Али кад Бећирпаша дође под Биоград, он на своје чудо велико нађе добро опремљену српску војску и њезине војводе. Да задовољи Србе онје на захтјев њихов дао познатијим дахијама, који су из Биограда били побјегли, поодсјећи главе, и тражио је да се онда умире. Али Срби затражише, да им се даде управа у земљи. Видјевши Бећир-паша, да не може ништа учинити, јер су и његови Бошњаци тајно бјежали натраг кући, он се и сам врати, одакле је дошао.