Српско коло

Год. II.

СРПСКО К010

Стр. В.

Султан заповједи онда Хафис-паши из Ниша да. удари на Србију оружаном руком. И ако је значило одупријети се Хафис-паши то исто што одупријети се султану, Срби се одупријеше и Хафис-паша наиђе на страховит отпор. Г. 1805. био је он потучен до ноге код Иванковца и умрије у Нишу од рана. Срби освојише тврђаву Смедерево и још некоја мјеста. Срби су се храбро борили свуда, али су видјели да "ће тешко бити њима самима издржати борбу са турском царевином. Зато се опет обрате у Беч и у Петроград, да се аустријски и руски цар заузму за њих и да им султан даде оно што траже. Аустрија се заузела код Порте, али још више Русија. Међутим су Французи истјерали били Аустрију и заузели Венецију, Истру, Далмацију, па је било јасно, да ће Наполеон подијелити мегдан и с Турском, кад дође вријеме зато. То је још више гонило Русију, да се заузме за Србе. Али Турска се није много обазирала на оно, што су Русија и Аустрија сад препоручивале, јер је Наполеон увјеравао порту, да Русија помаже и потпирује српски устанак. Године 1806. Турци су покушавали са свију страна да продру у Србију, али узаман. Народ се очајнички борио, и у свима овим борбама на челује стајао „врховни вожд" Карађорђе. Али од свију поновних побједа најсјајније су му биле средином г. 1806. побј.еде на Мишару и на Делиграду. Крајем те године устаници заузеше и Биоград а у исто вријеме и Русија ступи у отворену борбу с Турском, заузме - румунске кнежевине Влашку и Молдавску. Како у биоградском пашалуку није било више Турака, Срби стану прелазити у Босну и дизати народ на оружје, а друго једно одјељење српске војске продре у неготинску Крајину и споји се с руском војском, која пријеђе у Србију 17. јунија 1807. године. Августа мјесеца начини Русија с Портом при-' мирје, и тако су и Срби остали на миру кроз двије године, све до прољећа 1809, када априла мјесеца непријатељство на ново отпочне. Срби одреде једну војску, која ће прећи у Босну, друга под Карађорђем пређе на Нови Пазар да се састане с Црногорцима и одсјече Босну од Турака, трећа се војска крене на Ниш. Али истом, што је Карађорђе заузео варош Нови Пазар и опколио новопазарске Турке у тврђави, стиже му глас да је због неслоге војвода српска војска потучена код Ниша. Карађорђе остави одмах Нови Пазар, војсци из Босне заповједи да се враћа натраг и похита натраг Делиграду и Ћуприји да их брани од Турака, који су с великом силом пошли на Србију. Ратовање се настави срећно и кроз цијелу 1810-т.у годину и Срби су заузели неготинску Крајину, Кључ, Црну Реку, Алексинац, Бању и Крушевац. Русија је водила истрајни рат с Турском на Ду-

наву, али је гледала да начини. мир с Турском, јер се већ год. 1811. знало, да ће између Русије и Француске под Наполеоном доћи до рата, па би Наполеон, ако Русија не би закључила мир, имао једног савезника више. Русија дакле маја мјесеца 1812. склопи с Турском мир у Букурешту, поврати јој кнежевину Влашку и Молдавску, а задржа са себе Бесарабију. За Србе уговори да им •султан све опрости, што је било у прошлости и да им даде у земљи да управљају сами собом и да се Турци у управи не мијешају, а Србијаће остати и на даље турска покрајина са сВојиМ повластицама, Прилике су биле таке, да Русија није могла израдити потпуну самосталност за Србију, као што је била обећала. Кад су Срби зачули, шта је и како је за њих уговорено, и да турска влада неће одржати ни оно, што је обећала, њима не преостаде ништа друго, него да се спремају за рат. Русијаје већ била загазила у велики рат с Наполеоном, и Турци видјеше да су Срби препуштени сами себи. У љето 1813. год. крену турска војска на Србију са свију страна, а Карађорђе позва свакога ко може пушку носити, да се крене на војску; крв пролијевати за свој закон, вјеру и слободу. Августа мјесеца 1813. Турци нападоше на Србију с три стране. На цијелој граници Срби су се јуиачки држали и очајнички бранили, али су пред огромном силом морали уступати. Али Србија би била показала и још већу отпорну снагу, да врховни вожд Карађорђе, који је годинама као дика од јунака побјеђивао Турке, гдје је дошао, не пријеђе у Аустрију, а за њим онда остале војводе оставише своје положаје и пођоше да спасавају себе и своје породице, оставивши народ на милост и немилост Турцима. Доста народа пређе преко Саве, а Турци заузеше земљу и градове. Ми ћемо о великој борби овој, о првом устанку и великим људима говорити још доста пута, јер краљевина Србија прославља *ове године стогодишницу од почетка првог устанка. Говорићемо ми о дјелима Карађорђа и осталих великих јунака, па ћемо доћи и- до другог устанка, кад је- Милош Обреновић позвао послије двије године (1815.) на Цвијети народ на устанак, који се срећније завршио и донио Србији потпуну унутрашњу слободу. Велика су то све Дјела јуначких предака наше браће у Србији, па зато треба да- их ми Срби, гдје нас год има, знамо.

Почетак буне на дахије. Боже мили! чуда великога I > Кад сс ћаше по земл.и (Зрбији.. По Србији земљи да преврне.