Српско коло

Год. II.

СРПСКО коло

Стр. 3.

„Нешто Турак на Саву удари, „Н а добријем коњма препливаше, „Утекоше у земљу Њемачку, „Ками мајци да утећи могу! „Зачуо их витвз Цинцар Јанко, „И зачуо Лазаре Мутапе, „Припасаше свијетло оружје, „Пријеђоше у земљу Њемачку, „Пак по трагу поћераше Турке ; „Стигоше их на првом конаку, „Баш на ушћу код воде Босута. „Истом Турци на конак одјали, „У Босуту пред бијелом крчмом, „Али Цинцар из краја повика: „Стани, Туре! нијеси ми утекло, „С друге стране Мутап повикао, „Кад то зачу Остроч-капетане, „Лудо д'јете, одмах се предаде „Аџи-Мосто на мах обумрије; „Ту долеће Цинцар са Мутапом, „Мутап Мосту одсијече главу. „Цинцар Јанко Остроч-капетану; „Утече им од Градачца Дедо; „А ни он им не би утекао, „Ал' у Деда много пријатеља, „Па га сакри Њемачка господа. „Кад згубише Остроч-капетана, „Ту Србини како мрки вуци „Од њих пусто одузеше благо, „И добре им коње поваташе, „А њих јадне у Саву бацише: „И овако Сави говорише: „„Саво водо, валовита, ладна! „„Ждери, Саво, наше душманине". „Посјекоше Остроч-капетана „У Њемачкој пред бијелом крчмом, „Не стиде се цара ни ћесара". Кад то зачу Кулинова када, ЈБуто цвили, до Бога се чује, Јадикује кано кукавица, А преврће кано ластавица; Па овако проклињати стаде: „Б'јели Шапцу, не бијелио се, „Већ у живој ватри изгорио; „Јер код тебе Турци изгибоше. „Црни Ђорђе, да те Бог убије! „Од како си ти закрајинио, „Многу ли си мајку уцв'јелио, „А љубовцу у род опремио, „И сестрицу у црно завио; „И мене си јадну уцв'јелио, „Јер ми згуби мога господара, „Господара Кулин-капетана. „Попе Луко, рана допануо! „Јер погуби пашу Синан-пашу, „Који знаде Босну свјетовати? „О Милошу, пушка те убила; „Јер погуби Мемед-капетана,

„Који но је био десно крило „Ц'јеле Босне и њене крајине? „О Јакове, да те Бог убије ! „Твоји двори пусти останули; „Јер погуби Дервент-капетана? „0 Чупићу, жалости дочек'о! „Јер цогуби Мулу Сарајевског, „Који знаде и цару судити? „О Китоже, не зеленио се! „Смиљанићу, не веселио се! „Јер погуби Бећирева Асу, „Кога љепшег у свој Босни нема? „Остаде му злато испрошено. „0 Цинцаре, да те Бог убије! „Мало јада по Турћији радиш? „Ја шта тражиш по земљи Њемачкој ? „Јер погуби Остроч-капетана, „Лудо д'јете, јединца у мајке? То говори Кулинова када, То говори, а с душом се бори; Доље паде, горе не устаде, Већ и она црче од жалости.

Најважније из закона о опћинама. III. Закон о уређењу опкина у Угарској. У Угарској су уређене опћине 1 законом од г. 1886. и ми ћемо казати оно што је најглавније из тога закона и што ваља знати. У Угарској има три врсте опћина: 1) вароши (градови), који су уређени налик на градска поглаварства у Хрватској и Славонији с градским начелником на челу; 2) велике опЛине, које као и опћине у Хрватској и Славонији врше саме својом снагом оне послове које им закон прописује; 3), .мале очИине, које не могу да врше саме својом снагом оне послове, што закон о опћинама налаже, него морају да се уортаче (удруже) с другом којом опћином. У границама закона опћина у Угарској врши своје унутрашње послове и извршава законе, владине и жупанијске наредбе, што се тичу државне и жупанијске управе. Опћинска се власт простире на свако лице, које станује или се бави у опћини или на опћинском земљишту, а исто се тако простире та власт и на сваку ствар у опћини. Сваки грађанин мора припадати којој опћини, али свако може припадати само једној опћини. Може и туђинац из друге семље становати у опћини, може да се у њој настани и опћина га може примити под своју надлежност, ако то пријави опћини, ако може себе и своје хлебом хранити,

Ј ) Срби у Срему, Бачкој, Банату и у Србији употребљавају стари облик : општина, општиноки, оотали Срби кажу опћина, опћински и ово је, кажу научници, бољи облик, јер је млађи.