Српско коло

Стр. 4.

СРПСКО коло

Год. II.

да не падне опћини на терет и ако је честит човек. , Опћина решава сама у својим унутрашњим пословима и установљава правилник (статут); своје закључкеи статуте извршава сама по својим поглаварима и чиновницима; располаже опћинским имањем; разрезује и утерује општински прирез; брине се о опћинским путовима и о дру-' гим саобраћајним средствима; стара се о опћинским школама и о другим сличним заводима; рукује пољском, пожарном и јавном полицијом, и брине се о сиротињи; ужива сва права, и врши све дужности, што их закон даје и налаже опћинама. Опћина врши своје автономно право по свом представништву. Број опћинских представника (кметова, заступника) равна се по броју становништва, то јест на сваких 100 душа рачуна се по један представник. У малој опћини не сме бити мање од .10, нити више од 20 представника, у великој не мање од 20, нити више од 40, а у вароши с уређеним магистратом не мање од 48, нити више од 200 представника. Половина представника састоји се из оних опћинских становника или пунолетних газда, који плаћају највише непосредног државног пореза (вирилци, који се не бирају). Другу половину бирају опћински бирачи, а осим ових су представници још и они опћински поглавари, који по свом звању имају право гласања. Не може бирати ни биран бити: ко је правомоћно стављен под оптужбу са такога злочина или преступа, са кога казнени законик одређује да кривац неко време не може бити чиновник нити вршити грађанска права; даље онај, који још стоји под пресудом, која га је осудила на робију, тавницу, на обичан затвор или државни затвор дужи од три месеца, или која му је за време одузела грађанска права; најпосле ко је правомоћно осуђен због злочина или преступа, што га је из грабљивости учинио; војник, који служи у заједничкој војсци (у марини) или у домобранству; државни и жупанијски чиновник, ако у опћини не би плаћао другог пореза осим доходарине на своју плату; ако пак осим доходарине плаћа и други порез, онда му се с овим заједно урачунава и порез на плату; ко је под стечајем ; у варошима с уређеним магистратом осим свију тих набројацих још и онај, који не зна читати и писати. Опћински је бирач: сваки опћински становник, који је навршио 20 година и на своје имање или доходак плаћа већ две године у опћини државни порез; ко пак осим доходарине I. разреда не плаћа другог пореза, само је тако бирач, ако не стоји под влашћу газде; даље сваки завод, друштво, ако има у опћини непокретног имања и на то порез плаћа.

Кад се бира, имена се гласача јавно бележе, а бира се гласачким листићима. Редован је председник скупштини у малој и великој опћини биров, (кнез) (начелник) а у вароши с уређении магистратом градоначеоник. Број и време скупштинама установљује опћина уредбом својом, али свака опћина мора сваког пролећа држати скупштину, која ће прегледати годишње рачуне, и сваке јесени другу скупштину, која ће установити годишњи прорачун. Ако би зажелео (кнез) биров, градски начеоник, или само представништво, или четвртина представника, може се држати ванредна скупштина, кад год то прилике собом донесу. Председник је дужан бар 24 сата раније објавити представницима време, кад ће се редовна или ванредна скупштина држати, и предмете, који ће се на њима расправљати. На ванредним скупштинама могу се расправљати само они предмети, који су тако објављени, а на редовним и други предмети, па могу и поједини чланови скупштини предлагати самосталне предлоге. Само што се ти самостални предлози морају бар на 24 сата раније пријавити опћииском поглаварству, и да су пријављени, мора посведочити ссупштински записник. Скупштину отвара и затвара председник; он руководи већање и мотри да се одржи пословни ред.

0 привреди. 1 Овом приликом хоћу да рекнем њеколико ријечи и о народној привреди. Данас сви народи и државе воде о народној привреди велику бригу, јер је народна привреда једна од најглавнијих погодаба за народни напредак и народну просвјету. Човјек привредно јак, дакле који добро стоји, свој је човјек; не моли никога ни за што, н^го чак може да помаже и своме ближњему и сваку народну ствар и покрет. Таки човјек боље се храни, боље се одијева, може да набавља корисних књига и да чита, те је тако виђен у друштву. Тиме опет не ћу да кажем, да не може то исто бити и привредно слабији, сиромашнији. Оном првом је то свакако лакше. То што вриједи за појединог човјека, вриједи за задругу, за село, за опћину и тако даље; вриједи за читав народ. Које село добро стоји, ту је све у свом реду: путови, лијепе, здраве и чисте куће, мање се догађа крађа, паљевина и свега осталог зла, јер свак има за себе доста, па не дира у туђе. Као што напријед већ истакох, може онда тако село да помаже и народне ствари, школе, тај аманет нашег просветитеља, св. Саве. 1 Говорио г. Емил Чарка на светосавској бесједи у Дрежниди код Огулина,