Српско коло

Год. II.

СРПСКО КО.ЛО

Стр. 5

Но сад да кажем, што треба да привредно напредујемо. Прије свега треба зато човјек, који ради, који зарађује и привређује. Чим има више људи, који раде, тиме ће више и зарадити, привредити. Зато је дакле прије свега потребно да се што више свијет рађа, јер је радна снага људска најпрва и најпреча за привређивање. Многа дјеца нијесу никога упропастила. Србине брате! Сјети се оне своје пословице: „Руке су радилице, а очи су варалице", као и оне: „Дјеца су божји благослов ", па ћеш одмах увидјети важност многијех руку и људскога рада. Кога је међутијем Бог дјецом обдарио, нека их пошље, када сврше школу, „Привреднику" у Загреб. Он ће им наћи мјеста у различитим корисним занатима, па ће постати ваљани и вјешти занатлије, трговци и други привредници, те ће тако користити и себи и својима и свом српском народу. Даље је потребно да човјек чува своје здравље, а особито мале дјеце, јер обично код нас највише помре мале дјеце, а то је велика штета. Зато треба даље да су и куће у реду, ца се провјетравају, бијеле. Не каже се узалуд: .,3дравље је највеЛе благо на свијету /" Даље треба човјек да штеди. Човјек, ма колико приређивао, не ће поћи унапријед, ако не штеди; дакле ако све не потроши, што заради и привреди према оној народној: „ У радише свега више, у штедише још и више". Да бисмо привредно могли напредовати, потребно је даље, да оснивамо српске земљорадничке задруге. Свако наше и најмање село треба да има своју земљорадничку задругу, гдје ће сељани окупљени у таку задругу моћи лакше да се помажу у свему, да се привредно дигну и постану још бољи и честитији. Има овакијех задруга преко 200 међу нама Србима у Хрватској и Славонији и Угарској и свагдје се са њима хвале, јер су десна рука Србину ратару. Зато браћо Срби, гдје год нас има оснивајмо српске земљорадничке задруге. Ако хоћемо да привредно напредујемо, морамо знати и разумно (рационално) обрађивати земљу и радити ваљаним, напредним алатима, јер: „ Без алата нема заната" и опет вели наша српска пословица. Због тога треба да наш свијет чита књиге и листове, који му о том пишу, као што је лист „Привредник" у Загребу. Даље је потребно Србину ратару, да упозна своју прошлост, да упозна своја права и дужности у опћини, котару, жупанији, да сазна, што смије радити, а што не смије, да не долази у сукоб са законом, те се тиме излаже трошку и дангуби, а то му онда не да да се привредно подиже. 0 свему томе лијепо и народски пише лист „Српско Коло" у Загребу, који је почео

да излази прије три мјесеца у Загребу и који треба сваки Србин ратар да наручи и да марљиво чита, а није скуп, јер стаје на годину само двије круне и 40 потура (филира). Да би пак народ што лакше могао доћи до ваљаних књига, то треба да у сваком и најмањем мјесту оснивамо сеоске књижнице, као што је о том писано у овом народном листу „Српском Колу", гдје ће бити различитих корисних и забавних књига и које ће народ онда узајмљивати, читати и њима се користити. Да се пак што више књига и новина рашире међу нашим српским свијетом, потребно је да што више људи зна читати и писати, а то ће бити, ако родитељи дају своју дјецу у школу, а не устављају их од школе, као што се то обично код нас чини. Шиљући дјецу у школу, испуњавамо уједно аманет свога просветитеља св. Саве, јер нека нам буде то увијек на уму, да морамо ићи затијем, да сваки Србин и Српкиња знаде читати и писати, да прогледа и да се користи знањем, што је у књигама и новинама. Ако будемо овако радили, као што напријед истакох, моћи ћемо привредно поћи напријед и остати валзани људи и честити Срби. Народно здравље. Неговање мале деце. На здравље мале деце родитељи треба да пазе што више. Кад дете у првој младости закржљави или ухвати клицу какве болести, може то да му љуто шкоди и касније у животу, кад стане на снагу. Најчешће се деца разболевају у првој години живота, и то због хране неподесне за .њих. Многе матере не могу, а неке опет неће да доје своје дете, било то због здравља или због зараде, а често и без разлога. Богати родитељи могу накнадити напршчету (детету од сисе) мајчино млеко, јер узму дојиљу, али много деце остане без природне хране — мајчина млека. У таквим приликама дају им родитељи махом или кравље млеко, или млеко других животиња. Истина је, да је поред материна то млеко најподесније, али није у свему једнако материну. Мора се пазити, да то млеко буде увек чисто; мора се разблажити водом; мора се добро прокувати и мора му се шећера додавати. Често пута су матере раде, да својој нежној деци даду што јачу храну, па их хране или само једва или никако неразблаженим животињским млеком, па дете због тешке хране поврати деломице оно, што је примило, а често се дете разболи од тога. Ако се прерано покуша, да се дете дигне храном одрасле

Савјетујте своје рођаке и пријатеље да купују и читају овај лист.