Српско коло
Стр 8
СРПСКО КО10
Год. II.
Прота буковачки обуче одежду и прими ову закдетву и по црквеном закону. Од овога часа, Карађорђе је узео управу покрета у своје руке, и нарсђивао је како је што мислио да је добро и паметно. Ето тако је, по казивању једнога од очевидаца и главних радника, започет знаменити устагак од 1804. избором Карађорђа за народног Вожда.
Шта се збива у жас и у свијету. ХоЋе ли Аустро-Угарска ка Балкан? Откако се Русија унустила на далеком Истоку у рат с Јапаном, европека штампа пише о томе, да би овога ирољећа Аустро-Угарска могла лако ноћи на наш балкански бдизи исток и унустити се у рат с Турском. Верлински уговор, који је склопљен г. 1878., између великих држава европских, даје Аустро Угарској права да заузме новоназарски санџак и да пође у Стару Србију чак преко старосрпске Митровице. Говори се, да ће Аустрија покушати извести тај плап, и онда би дошло до рата између Аустро-Угарске и Турске. А Срби а, Бугарска и Црна Гора не би могле мирно гледати, јер је у питању и њихов опстанак. Друге државе, особито Италија, тражи за себе Албанију, на би могло због Балкана лако доћи до великог рата, који би много држава захватио. Арнаути се око Пећи, Призрена, Ђаковице, Гилана буне, устају против турске царске војске, убијају и кољу Србе. 'Го чини нека невидљива рука, која мисли, да је сад згодно покушати разрушити Турску државу, док је Русија заузета ратом у Азији Нашто ће то све изићи, не може се лако рећи, али да се спремају крупни догађаји, то сав свијет види. У Угарсној још није дошло до рада у сабору. Тиса не може да савлада опструкцију, то јест оне, који говоре непрестапо и не даду сабору да ради, па се стога држи, да би лако могло доћи до нових избора. А ако буду нови избори за сабор у Угарској, онда ће бити и у Хрватској и Славонији. Треба се спремати, да нас избори не' затекну неспремне. Прослава стогодишњице првог српског устанка. У суботу 14. (27.) Фебруара је ночело у Србији свечано прослављање стогодишњице првог српског устанка под Карађорђем. Та светковина догађаја, који су онда задивили сав свијет, отпочела је у суботу свечаним благодарењем у храму божјем у Орашцу. У Орашцу је развио Карађорђе заставу слободе и ту су га изабрали за вођу њих око 500 устаника. Свечаном благодарењу били су присутни заступници краљеви, владе н народне скупштине. У Веограду је бида свечаност велика, војничка парада, ведико примање у двору, у вече је био Београд сав расвијетљен, а у позоришту је била свечана представа. У свима храмовима у Србији било је богослужење, а осим тога ће још бити школских, народних и других свечаности. Из Црне Горе спрема се шесто Црногораца да својевољно иду у војску руску и да се боре против Јапанаца. Руска влада одговорила је, да ће Црногорце примити у своју војску. И из Бугарске, Србије и Француске јавидо се доста добровољаца, а неки лекари из Србије јавили су се такође својевољно, да се пађу на бојном пољу и да лече рањенике. Брат краља Петра кнез Арсен Карађорђевић отишао је из Београда у Петроград, да оданде иде у рат против Јапанаца. Краљ Петар је одобрио накану свога брата, који је већ пре служио у руској војсци. Руски цар Никола поставио је кнеза Арсена заповедником козачког забојкалског пука. На томе одликовању свога брата захвалио је краљ Петар руском господару, а цар му је брзојавно одговорио. ' ■ЈЈЈЈЛ 11 1Ш ■' "1..1 I !'■ I II. М11Ј Штампа: Српске Штампарије у Загребу.
изјавио му своју наклоност и казао, како уме да цени решење кнеза Арсена да сдужи у његовој војсци. Ова измена брзојава између српског краља и руског цара обрадоваће цео српски народ. Ћирилица у опћинама. Пишу нам из Брувна у Лици, да је тамо била сједница опћинског застунства, у којој је био и кот. управитељ из Грачаца Шикић. У сједници је устао умировљени Официјад Петар Ћук и преддожио, да се у тамошњој опћини отпочне уредовати ћиридицом. Заступство је усвојило предлог и кот. управитељ одмах је издао налог да се званичи ћирилицом и да се и све опћинске књиге воде ћириловским писмом. То је лијеп примјер, на који треба да се угледају све оне опћине, гдје су Срби у већини, а које не званиче још ћирилицом Осуђен уредник „Новог Србобрана". Прије двије недјеље била је пред загребачким судбеним столом расправа против уредника „Новог Србобрана" Јована Бањанина. Државно одвјетништво тужило га је због једне биљешке у „Новом Србобрану", у којој је писано нротив Жидова и жидовских трговаца с дрветом у Хрватској и Славонији. Оптуженог је бранио адвокат у Загребу д-р Богдан Стојаиовић. Бакон расправе, у којој су оптужени и његов бранидац темељито побијади тужбу држ. одвјетника, суд је осудио уредника Бањанина због преступка буњења на 8 дана затвора, 40 К глобе, а дист „Нови Србобран" на 120 К глобе. Против уредника Бањанина води се још неколико истрага због различних чланака у „Новом Србобрану". Без борбе и муке нема успјеха и напретка.
Добри људи, који желе да народ чита. Мн смо рекди, да ћемо износити имена оних, који жеде, да народни дист „Српско Коло" читају и они, који не могу годишње смоћи 2 К 40 потура за претплату. Данас саопштавамо, да су по више примјерака „Српског Кола" претплатили за сиромашне сељаке ови: 1. Г. Крсмановић, трговац из Београда 20 комада. 2. Г. Владимир Матијевић из Загреба 10 комада. | § Хвала им и у име листа и у име тих читалаца хвала им од срца. (Продужиће се.)
Својиж читаоцима. И ако нас скупо стаје, готово двоструко него иначе лист, ми смо дали за овај број народног листа израдити и доносимо слику „Браћа Козаци на стражи у Манџурији". Ми знамо, да ће наши читаоци радо видјети ову лепу слику најбољих војника на свету. Али зато молимо, да нам они, који дугују, обнове претплату чим пре, да не морамо лист обустављати. Велики трошкови, јевтин лист, па ако не буде заузимања и помоћи, да се лист рашири и плаћа, куда ћемо онда доспети. Исто тако молимо оне, којима смо слали по 20, 30 и више примерака, да нам изволе послати новац. Једино тако може се одржати народни лист, ако им је до њега стало. С&мо штампање адреса стоји нас сто претплатника.
Одговорни уредник: Буде БудисављевиЂ.