Српско коло

Стр. 2.

Да споменемо само ово: Посланик у нашем земаљском сабору имаде десет круна дневнице, онај дан кад сабор ради, али њих четрдесет, дакле сваки други човјек из владине странке, бира се и у заједнички сабор у Пешти. За то он добије годишње око седам хиљада круна, дакле сваки дан двадесет круна. У пештански сабор отиде пак неколико дана годишње, а то му је све. Новац побира непрестано, а у сабору, осим њих двојице тројице, ни један ни не отвори уста. У сабору пештанском рјешавају се све заједничке ствари наше с Угарском: о порезу, о трговини, о градњи - жељезница и цеста, о државним шумама, о војсци, о свему најглавнијем, што спада на једну државу, а наш сабор у Загребу расправља само о управи у земљи, о судовима и о школама. И сад можете судити, колико је владиним људима стало, да дођу у пештански сабор. Беру велику плату, а не раде тако рећи ништа. Кад би то били људи, који би се бринули за добро народно, они би рекли маџарској влади овако: Потреба Хрватске и Славоније тражи да се учини ова или она ствар, а кад влада не би хтјела, они би морали устати против те, па да видиш како би било друкчије. Исто тако, као што та владина странка за ово двадесет година није учинила, колико је и како је требала за своју земљу и народ, тако исто и Срби посланици, а све и један је у владиној мађаронској странци, нису учинили ништа за свој српски народ. Србин нема једнака права у вјери, у школи, нема права за своје ћириловско писмо, не може слободно употребљавате своје заставе, како би требало, да је, Србин није једнак, нема једнаких права, већ је свагдје на другом мјесту. Његови мађарски посланици нису му за двадесет година израдили ништа, а то се све даде у сабору у Загребу израдити и не треба им ићи у Пешту и тражити од тамошње владе и сабора. Па зато, ако би когод отишао на те скупштине, гдје ће му ти мађаронски посланици говорити, нека пази добро и нека се не да обмањивати. Нека их запита само: јесу ли они у сабору помагали као владиновци и мађарони бана Куна, и шта су урадили за земљу, шта за свој народ српски, па ће одмах знати, с ким има посла и колико им вјере треба поклонити. И ако се нађе њих више људи из народа, нека их питају сви, а не би опет нико из народа погрешио, ако тамо не би ни отишао. Народ српски у овој земљи треба да знаде ово: да њему неће боље бити све дотле, док у сабор не пошље своје праве народне људе, којима ће добро народно бити светиња и на првом мјесту.

Год. П.

Генерал Скобељев и генерал Куроиаткин. Пре двадесет и шест година загазила је Русија са силном турском царевином у свети рат за слободу, из кога је никла данашња слободна кнежевина Бугарска. У исто време ратовала је с Турском и тадашња наша кнежевина Србија, која се после рата проширила и добила нове крајеве и прозвала краљевином, а тако исто се проширила и кнежевина Црна Гора. Тим ратом на далеко се прославило руско оружје, и да нијс било Русији непријатеља: Енглеза, Немаца и" других, данас би се на некадашњем светом храму у Цариграду, данашњој џамији турској Аја-Софији, сијао православни руски крст. Цариград би био руски. Страшан је то рат био, који је стајао Русију милијуне новца, хиљ>аде и хиљаде руских живота, али она је победила ипак. У оно време разлегала се песма и по свима крајевима, где Србин живи о победама руским. На све стране певала се „Око Плевне и Софије" уз друге песме. У оно време говорило се о свима славним генералима руским, али највише о славном генералу Михаилу Димитријевићу Скобељеву. 0 њему су се разносила и по нашем народу причања, да га пушка не бије и сабља не сече. Толико је храбар био, да га је народ руски волео више од свију осталих славних генерала својих. А знате ли, ко је био десна рука Скобељеву у свима његовим љутим биткама? Данашњи главни заповедник војске против Јапанаца Алексије Николајевић Куропаткин. И ми ћемо данас казати нашим читаоцима, шта о тој двојици пишу једне велике руске петроградске новине. Оне пишу: Име Куропаткина тесно је везано с именом Скобељева. Споменеш Куропаткина и онај час говориш о Скобељеву. И ту нема ништа чудновато. Славно некадашње војевање сајединило је за свагда та два имена. Кад их споменеш, расте срце „руском человјеку"Све стране новине једнодушно су одале част заслужноме Куропаткину. Указивало се, да је Скобељев због својих многих славних ратних успеха обавезан своме јуначкоме, даровитоме младоме сатруднику. Данас, кад с уста рускога народа не силази име Скобељева и Куропаткина, вредно је погледати живот Скобељева и споменути што шта из његова војевања, кад је делио зло и добро са Куропаткином. Куропаткин је, и поново кажемо, нераздвојно везао своје име за име славнога рускога народнога јунака Скобељева. У рату с Турцима г. 1877. до 1878. заповеди виша власт Скобељеву да заузме Ловчу и

СРПСКО коло