Српско коло

Стр, 6,

ПРПСКО К(МО

Год. II.

скупа. Али ће ово јачање Русије бити још веће. Русија већ не води коло само као прва и највећа држава у Европи, него се развија и у Азији, и постала је на свијету друга највећа држава, што се величине тиче. И сад се бори с ЕнглеСком за господство свијета. Ето, због тога мрзе Русију њезини непријатељи и хоће пошто пото да је задрже у њезину силном напретку и развитку. Ко ће бити јачи, не зна се поуздано, али Наполеон Велики рекао је давно још, да би Европа могла бити козачка. Наполеон није могао слутити, шта ће Русија бити у Азији. Да је то знао, шта би истом онда рекао. Срби из Србије и Црне Роре јЈ рату. На молбу Срба из Србије и Црне Горе руском цару да би им допустио као својевољцима ићи у рат, одговорио је цар, да га је врло ганула та словенска љубав према Русији. Допушта радо да иду у рат, али више од хиљаду људи није могуће примити у војску, и ти који су примљени не смију имати више од четрдесет и три године и морају бити ислужени војници.

Опрост од иореза на нове куће. Људи, који плаћају порезу (пореске главе или порезовнициј иа селу ријетко кад траже опрост од пореза за нове куће, а ипак и сеоске куће, ма и не биле цријепом покривеие и диглом зидане, уживају опросг од кућарине на десет односно осам година. На десет година, ако није било на том мјесту прије куће, а ако је стара кућа порушена, а нова сазидана, иа 8 година. Није на то истина, што свијет говори, да се послије тога времена, кад престане овај опрост за такву кућу, више плаћа него иначе. Добитак је од тога опроста доста велик, па с тога нека нико не заборави поднијети ту молбу за опрост кућарине, ако нову кућу сагради, Молбу треба поднијети Финапцијском равнатељству у року од шесг недјеља, од када је довршена градња куће, а свакако ако прије него се у кућу усели. Молби взља ириложити: 1. нацртзграде: можете га и саии направити ; 2. валовницу, ако је зграда изнајмљепа, а ту валовницу о најамнини добићете код опћине; 3. ако сте добили посебну дозволу за градњу: треба и ту дозволу приложити. Молбу и прилоге не треба биљеговати. Ако Финандијско равнатељство молбу одбије, можете призвати за 15 дапа на управни одбор жунаније ваше. а против одлуке одбора на кр. управно судиште у Будимпешти. Молбу ћете лако направити сами, ако сте писмени. Ако кућу сами уживате, не треба молби ни валов нице приложити, већ само дозволу за градњу и нацрт. Многи народни новац отишао је због тога, што свијет за своје право не зпа, или што те молбе прекасно поднесе, а, дапас кад се свијет тако много дијели, зида се код нас на жалост и превише кућа. Молба може гласити овако: „Славно кр. Финанц. равнатељство! Ја сам саградио кућу у селу на мјесту, гдје прије није било куће (или г/:је је била моја стара кућа, коју сам порушио). Нрилажем нацрт и дозволу за градљу (или дозволу за упогребу нове саграђене куће) и молим да ки се по-

дијели законски опрост на десет година". (Долази потпис власника куће). (Из квиге „Приручник за државне изравне порезе" од Брауна).

Шта наж нишу из народа. Ириг, (у Срему). Драги брате уредниче! Чит'о сам у твом а и нашем „Српском Колу" писма из други' крајева ди живе наши људи, па ми је некако мило да знам како је и на другом месту. Знам да ће и' бити, који ће радо чути како је ев' овде код нас у Срему, у Фрушкој Гори. Зиму смо, вала Богу, некако прекужили. Посла или није било никако, или оно што је било то се обавило, па људи доспевају и на друго којешта. Послали нам од некуд одозгора, из Пеште веле, неке новине: „Народна Реч". Кажу, издају и' неки социјали. Ја незнам шта је то, а има и' много, који 'вако к'о ја, не знају шта је то, али смо видили да није нешто добро. Нема ти ту, брате ми си мој, да те упућује и светује како ћеш ово или оно радити, као по Богу што нас ти лепо светујеш, него све нешто иде уз нос. Неки се од наши завели, па и' власт позатварала и неке још држи у бајбоку. Веле, све ће тако, док се не опамете. Али ја мислим док наступе сад пољски послови, да ће сваки гледати свога посла, а манути се онога, што није за њега. Била би гријота од Бога да ти људи, који су највећа сиротиња, у радно доба леже у затвору због своје луде главе, а код куће жена и деца да плачу жедна и гладна. Друго што ћу ти писати да видиш с&м, а и друга браћа, како је код нас, а све ми се чини да то не ваља, него да би требало друкчије бити. Ето, узми па прошацуј. Има код нас људи паора, газда. Дао му Бог, или вредан па стек'о или напослетку, што 'нај каз'о, пало му од некуд. Газда је, газдачки се влада, а може му и бити. Само једно није им добро. Понесе се некако од сирома човека. 'Ајде, није баш да неће шњиме да дивани, дивани али како, све некако преко зуба. Ако је у цркви, газде се некако одвојиле. Недељом изађемо на пијацу, или пред варошку кућу; ту опет видиш, сиротиња се скупила наједном месту па разговара, а газде се одвојиле. Синови и ћери газдачке, видиш некако, држе се заједно. Научили од старији', па то ти је. Ја незнам има ли тога још дигод, али ми се чини, памет ми моја вели, да то није некако добро. Ако је неко газда, нек' му је са срећом; то је њему његов Бог дао, али нас сиротињу боле да се туђи од нас наш човек, рећи Србин. Та нисмо ми нека друга вера или тако нешто, него рођена браћа. Па зар да се једно од другог цепамо? Реци по