Српско коло

Год. II.

СРПСКО К(МО

Стр. 7.

души, брате уредниче, а нека и друга браћа чују и рекну, да ли је то право, да ли је то поштено и српски стидити се свога. 1 Ја мислим да није, јер ми тако моје срце вели и памет еуди. Та да ми се, што рекли, ујнине ујне дете назвало, моје је ипак, па не могу га некако одбијати од себе. Тешко ми је писати, то су господска посла, буди за сада и овим задовољан. Други пут ћу више о чем' другом. Поздрав теби и свој браћи од Рајка Сремца.

Лисица и гавран. (Прича.) Гавран нађе негде комад меса и држаше га у кљуну стојећи на дрвету. Лисица оњуши месо, притрчи под дрво и почне хвалити гаврана, говорећи: Мили Боже, красне птичице! Лепа перја што имаде! Да још има глас, не би над њом птице било! Гаврану не беше мило, да га лисица при његовој толикој лепоти држи за мутава, отвори кљун, па стане грактати. Месо падне, а лисица га дочепа и прождере, па подсмевајући се рече гаврану: Е мој гавране, свашта имаш, ал' памети немаш.

Шта се збива у нас и у свијету. У угарском сабору у Пешти догодио се изненадан ведик иреокрет. Опозиција је одустала од онаке борбе, какву је 18 месеци нротив вдаде водида, не допуштајући да сабор ишта уради. Пре пет месеци, кад смо покренуди ове народне новине, ми смо растумачиди зашто се код нас. нису прошде године узимади момци у војску. Аустроугарска држава и њезина војничка управа тражида је за прошду годину, да се узме у војску двадесет и две хиљаде рекрута више него досад. То јест, до дањске године узимано је сто три хиљаде рекрута (103.100) момака (педесет и девет хиљада (59.211) за Аустрију, и четрдесет и три хиљада (43.889) за Угарску, а дањске године требало је узети свега сто двадесет и пет хиљада рекрута. Аустријски сабор у Бечу пристао је одмах, ади угарски сабор у Пешти није хтео пристати друкчије на то, него само под погодбом, да се и за заједпичку војску у Угарској уведе маџарски језик и маџарска команда. Дабоме, да краљ и војничка унрава нису хтеди ни чути о томе, јер би то значило

1 Питаш ме, брате, да ли је лепо, што ое боље стојећи људи деле од оних, који су сиромашнији, па их некако преко ока гледе, поносе се од њих. Је си ли видео чешће пута, како господин човек диг'о главу, сељака не гледи, мислиш није му ни цар до колена? Кад разговара са ратаром, а он дивани све некако преко зуба, хоћеш нећеш, само кад му треба сељак, онда ће се смиловати и разговарати као човек. Видиш, то је гадно и срамотно од господина, а да мало промозгаш и проучиш у памети, сазнао би, да ако није његов отац, али је деда сигурно носио сељачки гуњ и опанак. Па кад кажем, да је зло и срамвта код господина тога, што се поноси од свога народа, ја каква ли је истом несрећа, кад то зло хоће да захвати и нашега сељака, па да газда преким оком и с некакве висине гледа на свог рођеног брата сељака само зато, што није газда као он. Човек се мери по поштењу и човештву, а не по господству и газдинству. Зато треба ту надувеност и охолост требити из народа, ако хоћемо да нам и Вог даде, јер је син божји рекао, да су сви људи једнаки и да су сви браћа. Уредништво „Српског Кола"

да Мађари имају и засебну војску своју, на би се поцепада и војска на два дела, на маџарску и аустријску (немачку). Кад иије могао израдити повишице војске, отишао је Сед с вдаде. Дошао је за министра председника грОФ Кун Хедерварски. Он већ није тражио повишицу рекрута, него да остане како је пре било. Скдопио је с Кошутовим сипом, вођом једног дела опозиције погодбу, да ће он тражити само стари број рекруга, а опозиција да ће доаустити да сабор ради. Кошут је пристао и већина његове странке, ади један део његове странке са опозицијом, којој вођа није Кошут, није пристала на то, него је и даље тражила мађарску команду. Министар Кун борио се и борио, Беч га је јако помагао. Мађари су том приликом добили од Куна, да се у војничким школама учи не са немачки него и мађарски, обећао им је да ће ОФицири из Угарске служити само код регимената у Угарској, добиће и мађарске заставе код во.јске, али све то пије помогло. Кун је пао и дошао је на његово место гроФ Стеван Тиса. И он је покушао свакојако, ади није ишдо никако. Није могаосдомити опозиције, и сабор није могао донети ни једие за> конске основе. Нре неколико дана, кад је већ ударила руда у брег, изјавио је Тиса, да ће окренути други крај. Он је хтео да измени пословни ред за сабор, то јест да ограничи сдободу сабору, па да опозиција ие узмсгие више спречавати рада саборског. Кад је он то изјавио и кад је ономадне већином гдасова примљен његов преддог у сабору, сва опозиција изјавила је, да ће сад истом устати сви против Тисе због таког насиља на слободу сабору. И кад се у прошди четвртак очекивало, да ће доћи до најжешће борбе, да ће доћи можда до битке у парламенту у Пешти, догодидо се нешто изненадно. Председник Кошутове странке стари Кодоман Тали устао је у седиици саборској од четвртка и стао је заклињати читав сабор, а нарочито опозицију, да се окане дојакошње борбе и да пусти сабору да ради, јер он види, да ће бити зло, а тако исто замодио је министра Тису, да одустане од своје намере и не пооштрава саборског посдовног реда. Тиса је одмах устао и одговорио да је спреман одустати од оног, што је наумио он и његова странка, ако му опозиција допусти да буде прихваћена законска основа рекрутска за г. 1903. Сви су вође опозиционалне изјивили један за другим да пристају на ту погодбу — и тако је изненада престао угарски сабор играти врзино коло и постао је способан за рад. Сад ће једно за другим бити прихваћене војничке основе о рекрутима, дабоме с неповишеним бројем момака, биће прихваћен прорачун и многе друге законске основе. Истина, она опозиција, која је терала тако звану опструкцију, (то јест дугим говорима и преддозима сабору о свему и свачему одуговдачила расправљање и није дала да се ишто у сабору свршава), обавезада се примити само законску основу о рекрутима за г. 1903, а иначе су јој у свему сдободне руке. Али не верује нико да ће опозиција наставити даљи рат с владом на онакав начин, него ће наступити мирно време обичне саборске борбе. Шта је узрок овој наглој промени у држању опозиције ? Држи се, да се опозиција бојала, да би Тиса заиста ограничио слободу сабору, а то не би добро било за опозицију, јер је онда за увек онемогућена овакова борба, која је трајада пуних 18 месеци, и којом су Мађари ипак постигди ведике успехе и ако нису добили мађарске команде. То је једно. Друго је, што се држи, да се АустроУгарска спрема на крупне ствари, да рачуна с ратом на нашем Бадкану, па да су воће мађарске странке упозорени, до чега би могда довести даља борба. Истом ће * е. показати, да ди је у овом рачунању бидо истине, док видимо. шта ће доћи. Шта ће сад бити? Чим се приме оне војаичке законске основе и друге, биће узимање војника у војску (асентација рекрута) и изићи ће Угарска из тако званог '