Српско коло

Год. II.

СРПСКО КОЖ)

Стр. 7.

шћу само пиИе, које је, како мислим, највеће зло, и онај који би га искоренио или умањио, био би највећи добротвор, уираво спасилац наше ратарске куће. Узмимо само ово: У једном селу има две до три куће, рецимо попова, учитељева, бележникова, те кога трговца, за које се каже да су господске куће. У којој од тих господских кућа, са којима наш ратар даномице долази у додир, пије се. Пије се вино, пиво, ракија или друго пиће. Сељак, који то види, рећи ће: Е, па кад та господа могу пити, зашто да не могу и ја, који по цео дан ђускам земљу, и у зноју свога лица заслужујем хлеб. Зашто и ја да не окусим мало „мученице", да се оснажим. Почне из дана у дан, па ма и ређе, себе „крепити мученицом". Недељом и свечаником сврне мало к'о човек и у крчму (биртију). Куда би он мимо људе? У крчми почне полићем док не дотера до литре. Мало по мало он не може бити ни једног дана без пића. Ода се тако пијанству и страћи сваки пут сву своју крваво зарађену крајцару. За зарадом пропусти „кроз гушу" и оно мало кућице и које парченце земље. Пиће прелази у страст (наваду, навику). Човек кад се на њега навикне не може без њега бити. У пијанству не влада после човек собом, учини којешта т. ј. за пијанством идз г нераздруживе пратилице различне недаће и беда. Прво човек пропада; страћи све што заради, па по мало крњи и од своје сиротиње. Затим долази рђав живот; свађа и злостављање у кући обичне су ствари. Ту су после и различне болести, јер пиће шкоди здрављу, трује тело човечје. Од оца или матере пијанице рађају се и болесна деца, или лопови, паликуће, пијанице. Из пића не може бити ниучем и никаква добра, него само зло. Ко заиђе по нашим селима, па завири свецем и недељом по крчмама, те види нашег ратара (сада већ и жене), где пије, и то само ракију (која је највећи отров), јер је најевтинија, биће му јасно, зашто се виче на све стране да пропадамо. Поред рђаве хране, и рђава стана, кад се трује живот још и пићем, није чудо да ударамо у свему натраг. Ко о асентацијама (новачењу) погледа нашу момчад сувих мишица, згрбљених леђа и упалих прсију, томе мора наврети суза на очи. Зар ће то бити косовски осветници, зар то подмладак, узданица наша на којој свет остаје. Јадно нам Косово, а јадније наше уздање! А шта је томе узрок? У многоме пиће, и опет пиће, јер оно је велики кривац, који упропашћује кућу и чељад (породицу) нашу и цео њезин живот, а тиме кочи и цео друштвени и

народни нам напредак, слабећи му снагу и сокове за живот. Зато би била дужност свију правих пријатеља народа, да свуда и сваком приликом не само говоре проти пићу, него примером показују. Ми смо таки да код нас од рођења па до смрти нема ни једног важнијег дана у животу да се не „прославља" — пијанчењем. Куда то води није тешко прорећи. Него, Србине, памет у главу, јер ако овако дуже устраје, ми идемо у сусрет сигурноме злу.

чев.

Шта се збива у нае и у свијету. Народне скупштине српсне самосталне странке. Ми смо већ гшсали, да је ерпска самостална странка, која се бори за права иарода српскога, приредила већ неколико народних скупштина, на којима, се народу тумачи, шта треба и како треба да ради народ па да му буде боље. Српска самостална страпка у свом листу „Новом Србобрану" у Загребу бори се пером за свој народ, а на скупштинама њезини људи говоре и казују народу његова права. Та је странка покренула ево и овај народни лист „Српско Коло", да и наш сељак српски добије своје новине, па да и народ наш сељачки помогне ту српску странку. Чим нас је више, тим смо јачи, па је и борба против непријатеља народних лакша Те иародне скупштине биле су досад у Глини, Пакрацу, Двору и Осијеку, а сад ће их по Ускрсу бити још неколико. Биће их у Л.ици, у Кореници и Грачацу, у Сријему у мјесту Адашевцима код Шида, а биће их и по другим мјестима. На њима ће се народу говорити, шта треба да ради, кога треба да бира у сабор, тумачиће му се, како му је сада и како му може бити боље. Српска самостална странка хтјела је приредити трећи дан Ускрса народну скупштину у Ђуловцу код Дарувара у Славонији, али је котарска област забранила. Није право господи, која имају власт у рукама, да се народу тумаче његова нрава. Видјећемо шта ће жупавијска област и земаљска вдада рећи на ово и да ли ће потврдити забрану кот. области у Дарувару. Али све те запреке неће српску самосталну странку омести и она ће се и даље борити за права свога народа. Зато и српски народ треба да њу помогне у свакој прилици, и морамо гледати да људи из те странке дођу у еабор, а не да Срби бирају Мађароне, који стоје уза сваку владу, а народ им је девета брига. Личка жељезница. Већ толико година Лика и Крбава тразки жељезницу, која би је преко Огулина спајала с Далмацијом и тако јој отворила пут са свијетом. Али Маџари нису никад узимали обзира на све молбе и вапаје Горње Крајине, јер су жељезнице у њиховим рукама. А нису то радиди за то, јер сав промет хоће да управе преко Ријеке, и према томе је удешена сва трговачка политика њихова. Кад је прије неку годину бидо личко изасланство пред бившим министром трговине Хегедишем, онда је он рекао ове ријечи: „ У горњој Крајини неЛе се градити ни једна жељетица, која би била па штету града Ријеке или угарске државе'. И ону жељезницу, која би Лику везивала преко Огулина с Далмацијом сматрају Маџари да би била на штету Ријеке, па зато не даду ни да се гради. Брига њих, били та жељезничка пруга била на корист биједном народу у Горњој Крајини, они не даду, само ако мисле, да би то бидо можда на штету њихову. Према томе је удешена сва њихова прометна и трговачка политика, и не само .Аика, него цијела Хрватска и Славонија не може добити педља /Ф' Ш1