Српско коло

Стр. 2.

СРПСКО коло

Год. .11

се насељавају тамо, заузимају земље, своју трговину шире, њима се иде свуда на руку, а наш народ пропада. Тако би било и у Старој Србији и Маћедонији Тамо има крајева, као што је наше Косово Поље, које је можда најплодније на свету, земља је лепша и боља и од сремске и бачке и банатске. Помислите како би се Немци појагмили за те земље, а наш народ добио би место Турчина Швабу за господара. Видите, за то би у Аустро-Угарској требали и сви други народи да добију своја права и да буду једнаки с Немцима и Маџарима, и онда се свет не би бојао Аустро-Угарске. Али то ови богме не даду. Они траже само, да ми плаћамо и у крви и у новцу, а да они господаре. Докле год не буду народи задовољни и док не добију своја права, не може ни Аустро-Угарска бити јака, па макар се трошило на војску више, него што народ може поднети. Али да народи добију своја права, морају радити, отимати се, не малаксавати духом, него борити се за њих, јер не падају печене шеве из неба. Ко се дима, не надими, тај се ватре не нагреја, а то је боме права истина.

Руско-јаиански рат. На копн\Ј. Ми смо већ неколико пута рекли, да се главни заповједник руске војске генерал Куропаткин неће упуштати у одлучан бој, док не буде сигуран, да своје побједе неће на коцку ставити. Он тако и ради и скупља војску и свака недјеља донесе њему петнаест хиљада нових момака више. Његова главна војска налази се у Манџурији код града Љаојана, а Јапанцу су удаљени од њега преко сто километара и налазе се код града Финхуачена у Манџурији, одакле су продрли преко ријеке Јалу из Кореје. Генерал јапанске војске Куроки пошао је био напријед према Љаојану, али је на ишао на јаке положаје руске војске, и уз доста велике губитке морао се повући с војском онамо одакле је и дошао, јер би био сатрвен. Он се налази опет око Финхуанчена, и има војске, како се јавља, преко осамдесет хиљада. Друга војска јапанска, која ће бити нешто слабија од прве, налази се на другој страни Манџурије, недалеко од Порт Артура. Један дио те војске налази се око Порт-Артура, а други је кренуо према Љаојану, да с друге стране нападне у исто вријеме с војском генерала Курокија на Куропаткина. Али је руски заповједник то провидио, и ставио је један дио своје козачке војске између једне и друге јапанске, тако да им се не да спојити и она стоји као клин између једне и друге јапанске војске. Иза леђа опет у

Кореји- налази се приличан број руске војске, која непрестано узнемирује Јапание и која им касније може пресјећи пут на узмак. Из ПортАртура опет, глје се налази преко тридесет хиљада руских всјника у добро утврђеном граду изишао је недавно генерал Штесел, заповједник Порт-Артура и ударио на Јапанце. Вијести стижу да им је задао јаке ударце и да је тај јуриш стојао око четир хиљаде јапанских, што мртвих што рањених војника. Из овога се види, да Руси мудро и опрезно развијају свој рад и да је ратна срећа већ почела окретати леђа Јапанцима. По свој прилици проћи ће још дуже времена, док Куропаткин добије онолико војске, колико треба да груне свом силом на Јапанце. Он би то по свој прилици брже учинио, да се не боји опасности иза леђа, а ствар је у овоме: Китајска царевина је зајамчила, да се неће мијешати у рат, али ако је то рекла китајска влада не мисле сви Китајци тако. Китајски генерал М&, који има око четрдес^т хиљада извјежбане војске, пријатељ је Јапанцима. У тој војсци има јапанских официра, па се говори, да би та могла из Китаја ударити иза леђа на Куропаткина, ако би се кренуо напријед. Зато он чека појачања војске из Европе, да се осигура иза леђа од Китајаца, па да онда крене напријед против јапанске војске. На мор\Ј. Јапанци су прошле недјеље претрпјели страшан ударац на мору. Једна од највећих њихових лађа оклопњача и једна крстарица наишле су на руске лодводне мине код ПортАртура и разнесене потонуле су одмах. Друге двије исто таке лађе тешко су хавариране (оштећене) од руских топова са тврђаве Порт-Артурске, коју су бомбардовали Јапанци. То је за Јапанце страшан губитак, јер таке велике ратне лађе стоје силнс милијуне. Велика оклопњача једна може стајати преко тридесет милијуна круна. За Јапанце је ово у толико већи губитак, јер они немају какве друге морнарице, да накнадс губитак, као што Руси имају у Европи своју балтичку и црноморску морнарицу. Кад се у Јапану зачуло за ову несрећу, Јапанци су пали у велику жалост, јер се нису надали овакој страшној несрећи. Осим тога се јавља, да је адмирал Јесен из Владивостока уловио двије крстарице јапанске, које су они купили и хтјели отпремити у Јапан. Као што се види Јапанце је у новије вријеме оставила ратна срећа и на копну и на мору. И кад се догодила ова њихова несрећа, устала је Америка и Енглеска одмах против тога, да се у море мећу подводне мине, јер кажу, да се тиме стављају у опасност и лађе