Српско коло

Стр. 8,

СРПСКО К'().'!()

Год. II.

куће и сакривао се ио кухињама и двориштама, Жене и деца нададоше дреку. Све је то трајало свега четврт сата. Одмах дођоше два лечника, те привезаше рањене. Једног, коме је кугла размрскала чланак на нози однеше одмах у болницу у Митровицу, да је одсеку. Област је брзојавно затражила из Петроварадина војску. Војска је дошла, једна компанија у потпуној ратној опреми, у 7 сати у вече. Предузете су све мере да се мир не наруши. Издате су одмах наредбе, да се не сме скупљати на јавним местима и улицама! Нико не сме ићи у шуму. Гостионипе и јавни локали морају се затворити у 10 сати. На окупу је било до 130 војника, до 20 оружника, и сва финанцијална стража била је оборужана. Из Митровице дошао је и судац истражитељ, из Загреба пак дошао је аудитор Радосављевић, У петак 12. (25 ) маја, био је погреб палих жртава. Ужасно беше слушдти писку сирочади. (Иза Пешића остало је 6 а иза Прокића 4 деце). Света је било небројено. — Секција је била обављена уз присуство војске. У месту влада опћа жалост. Ова несрећа тим већма потреса, кад се зна, како је свет код нас миран и питом. У месту је сада потпун мир. Забрањена екупштина у Вргину Мосту. Кр. котарска област у Вргину Мосту најприје је била допустила скугнитину у Вргину Мосту за дан 20. априла (23 маја), а ондају је опет забранила. Народ се био из вргомоске околине спремао да дође у што већем броју, али је власт омела скупштину. На тој скупштини било би се народу говорило о његовим правима и дужностима, о томе како се треба да ради у опћини, у котару, у жупанији. Говорило би му се и о томе, како нама Србима не даду да будемо као Срби у свему једнаки с нашом браћом Хрвахима, какб н аша православна вјера и српско-православна црква није једнака с римокатоличком. Говорило би му се, како наша држава Хрватска и Славонија не може да напредује, јер нам Маџари не даду да будемо господари од своје кесе, од својега новца. 0 свему томе и још другом говорило би се, али власт није допустила скупштину. Ваљани Србин Васо Лукач, трговац у Вргину Мосту са још неколико народних људи тражио је ту скупштину, жалио се и влади, али је све било узалуд. Српска народна самостална странка у Загребу, која је приредила већ више народних скупштина, тражиће поново, да јој се допусти држати скупштину, јер јој закон то допушта. А закон мора у држави бити пречи од свега и свакога. Закону се мора исто тако покоравати ратар као и одјелни предстојник. А кад се тражи право, оно се мора и постићи. Личка депутација код бана. У четвртак је дошло око четрдесет Личана у Загреб, да моле бана нека се заузме у Пешти да се гради Личка жељезница од Огулина преко Капеле на Оточац- Госпић у Далмациј-у, јер Маџари хоће да жељезницу направе од Огулина до Бихаћа у Сосни, а та би жељезница само . додиривала Лику. Ван, подбан и саборски предсједник обећали су, да ће се заузети. Лика годинама тражи жељезницу, али све за бадава. Не знамо, неће ли бити тако и овај иут. Краљ српски Петар, како смо јавили, путује по Србији. Народ га дочекује што може бити лепше. У Нишу се састао с бугарским кнезом Фердинандом 1. (14.) маја, који је туда'пропутовао железницом. Састанак је био врло срдачан. Бечке и пештанске новине јако се љуте, што између Бугарске и Србије долази до све већег пријатељства. Том приликом одликовао је краљ Петар п бугарског и црногореког кнеза највећим орденом српским „Карађорђевом звездом". Кнез . Никола је брзо-

јавно захваЛио на томе одликовању. И то је ражљутило Немце и Маџаре. Није њнма право да између Србије, Бугарске и Црне Горе влада опоразум, јер против њих не иде се лако на Балкан.

Ковчежић. Наша жалост због незнања. Јесте ли чули, како често пута уздахне по који наш сељак: „Јао мајко моја, гато не знам писати, колико би ми лакше било?" И заиста је велика срећа, кад човјек зна читати и писати. Колико само користи може. имати од књиге коју чита, колико ли користи може иначе у животу да извуче од тога знања. Није. народ без разлога рекао за онога који не зна читати, да је „ слијеп код очију". И зато је дужност свакога, ко себи и народу добра жели, да шаље дјецу у гаколу, а ако нема гаколе да је тражи, што но ријеч, из ока из бока. И видите, браћо, шта се догодило недавно? У једном српском мјесту у Банији (не ћемо му због жалости и бруке име казати) требала се ове године саградити гакола. Већ је било и одређено, колико ће новаца дати земља за градњу пгколе. Дабогме, да би и опћина, као гато је по закону одређено, имала нешто трошка и кад би се саградила давала би нешто и она као и друге све опћине у земљи за уздржавање гаколе. А знате ли, шта су учинили у том мјесту? Скупило се око сто људи, па отправили влади молбу, да они не требају школе, јер им је жао платити по оно пар гроши годишње за школу. Наша влада у Загребу радо дочекала, па кад неће Срби школе у свом. мјесту, она је дала помоћ Хрватима и школа се гради у хрватском мјесту. Сад, браћо, судите о овоме. Не мора ли нам образ црвенити пред свијетом, кад нас има и оваких? Не ваља посао. И онако слабо ко води бригу о нама, па ако и сами радимо против себе, куда ћемо доспјети ? Добри људи, који желе да народ чита. (Наставак.) 9. Г. Перо Бекић из Двора 11 комада. 10. Г. Федор Поповић из Загреба 8 комада. Хвала им и у име листа и у име читалаца! Хвала им од срца! (Продужиће се.)

М/ VI/ М/ ЧИ VI/ ф Ф V!/ VI/ М/ VI/ \ј/

Ко жели брзо и лако научити енглески без учитеља, нека купи

Упутетво у енгдееком језику $

нами]ењено онима, који не знаЈу енглески читати. У истом се налази закон о досељеништву у Сједињене Американске Државе. Издаватељ: Драгомир МаловиЋ, Трст, Ршгга Тотазео 1. — Цијена је књизи с поштарином 1 круну и 10 потура. Препродаваоци добивају попуст , , , ..Ттс 606. 5—6.

% % % % 3

Штампа: Српске Штампарије у Загребу.

Одговорни уредник: Буде БудисављевиЋ.