Српско коло

Стр. 6.

СРПСКО коло

Год. II.

гледају и сада многи наши људи једини излазак из тешког политичког положаја. Велике силе ће сјетити се душе и Бога, па ће нам помоћи, или ће Русија помислити на свог слабог брата, или ће се родити велики страховити заплети, гдје ће се све ускувати, узмијешати, настаће неки страшни русвај, па ћемо у тој опћој забуни и ми извући оно што је наше. . А дотле да ћутимо и чекамо. Тоје политика погибије. А такву политику имају и сељаци наши, само разумије се, према својим приликама. И они виде своје тешко стање, али друге наде немају, ван да ће се „цар" сјетити њих опет, притегнути узде Маџару, дати им да бесплатно сијеку шуме, саде дуван, пеку ракију, да ће укинути „господску праву", или да ће Рус зовнути их себи, дати им доста земље и њихову праву, или да ће доћи и избавити их, уништивши њихове тлачителЈе. А да нас може спасти само наша народна и политичка свијест, наша привредна, умна и морална снага, о том се мало мислило. Развијени у тим правцима не требамо се бојати ни друкчије силе, а камо ли снаге државне, састављене из најразноврснијих опрјечних саставина, као онај шарени ћилим пред креветом од најразличитијих крпа. А ови сељаци из Баната скроз су прожмани тим начелом самопомоћи, поуздања у првом реду у своју снагу. „Нити ће те добити да дуван садите, ракију печете, шуму сијечете и друго, не мислите на то, већ се прихватите свога посла, учите од другог свијета, како се ради земља, уведите нова ратила (справе пољопривредне) и машине и удружујте се па радите". Тако су говорили Бановцима. Један је причао из Тиса-Сент-Миклоша, како се Маџари радују страдању Руса у рату с Јапанцима, па како је нека госпођа говорила, да ће они нас Србе протјерати, кад Руси буду сасвим потучени. Разумије се, он је увјерен, да ће Руси побиједити, каже да је тако било и 1877. и 1878. године (он је старији човјек). И онда су се Маџари веселили, па послије се покуњили, па тако ће бити и сада. — Па да и буду Руси потучени, они нас не могу протјерати -— рекао је на крају. Ја сам му разумије се одобрио, рекавши, да ни ми нисмо

шуше, с којима се може свашта радити, а то не може бити већ ни због закона. Каква разлика између овог сељака и по неког нашег господина, који вели: „Пропали смо, ако Руси страдају", као да српски народ сам по себи не преставл>а ама никакве вриједности ни чињенице. Таквијех не би било ни квар да пропану. Зашто да се за такав народ залажу Руси? (Продужиће ое.)

о о о о

СРБИ ТЕЖ&ЦИ! Шаљите добру, здраву и паметну дјецу на норисне - - - занате - - -

Оснивајте Српсне ратарсне (земљорадничке) задруге

жжж

ж-с-н

т*> ЖЖЖ жжж

СРБИ ТЕЖАЦИ!

ЖЖ,+ жжж жжж

Купујте и читајте „Привредник" лист Главног Савеза Српских Ратарских (Землзорадничких) Задруга у Загребу.

Непоштени агенти. У „Привреднику" је неки дан изнесено, како нека чивутска трговина Браћа Браун из Горње Угарске шаље у наше крајеве своје људе, агенте, да народу нуде косе по 5 круна. Те косе не само да су прескупе, него и не ваљају, а што је најгоре оне ипак пролазе. Ти агенти преваре по једног човјека у селу, обично се-' оског старјешину, да потпише за све сељане, да ће косе примити и новац покупити. Тај човјек добије косе, али не пред косидбу, да их може опробати, него већ у априлу, кад их не може опробати, јер је агенат обећао сваку косу, која не ваља, примити натраг. Али плати ти косу прије него што си је видио, и Брауну је лако. До године ће послати другог агента, можда и фирму промијенити, па опет варај на ново! „Новом Србобрану" у Загребу, листу српске самосталне странке, јављају из Крњака и шал>у обавезнице, наруџбенице, које сељаци потписују, а и писма, како Жидови изгоне своје. Старјешина Јанко Срдић потписао за 20 сељана. Обећао му Браун двадесет потура од сваке косе. Дођоше косе и Јанко мора да плати 128 круна. Али свијет чуо, да косе не ваљају, не да новаца, Јанко неће и не може да их извади с поште. Жидов преда Јанка Жидову адвокату у Угарској, и овај пише опомене и пријети. У штамианој