Српско коло

Год. II.

СРПСКО КОЛО

Стр. 7.

опомени, јер су опомене спремљене унапријед за широки свијет, стоји овако: „Ви нисте подигли косе, па зато " У другој каснијој опомени опет ставља понуду и позива да се мирним путом погоде, па са 128 К спушта на 75 К, јер жели Браун, да му Јанко и надаље „остане муштерија". Овс је такова безочност, каквој је ријетко наћи друге. Најприје зацијени, а касније и сам спушта, јер се и сам боји своје преваре. Народе, не дај се од оваких гуликожа варати, а српска господа, којима је стало до добра народног, нека поучавају народ и нека га чувају од Врауна!

<г ж

КУПУЈТЕ само

77/

КЕ ЖИГИЦЕ

"г.

тражите од ф трговаца да их продају

Трговање с народом. Зачудићете се овом натпису, а ипак је жалосна истина, и ево у чему "је: Угарска влада у Пешти склопила је, пре недавног времена уговор с паробродским енглеским друштвом „Кунард-Ј1ине"' из Ливерпола. По томе уговору обавезује се угарска влада, да ће сваке године послати на лађама тога друштва тридесет хиљада исељеника. На својим огромним лађама „Ултонија", „Славонија", „Панонија" започело је свој посао друштво' „Кунард-Линија" и одмах је обалило цену за пут из Ријеке или Трста до Њујорка. Због тога је најурио наш народ на Ријеку и у Трст ради. путовања у Америку. Кад је то видело француско паробродарско друштво „Компањи женерал трансатлантик" оно је за пут у Америку снизило цене за 15 долара, е енглески „Кунард" још 15 долара ниже. Француско друштво није могло терати даље утакмице. Али нпје само француском друштву задало енглеско ударац, него и неким немачким, па се зато ова њемачка друштва удружују с друштвом „Аустро-Американом" да поведу бој за живот с енглеском „Кунард-Линијом". И шта ће сад настати ? Којекакви бесавесни људи, агенти разићи ће се по нашем народу, ловиће га у мреже, наговараће га, обећаваће му златне куле и градове да селн у Америку, и то једни с једне, други с

друге стране. Због јевтиноће пута нагрнуће наш народ у Америку, оставиће домове и земљу своју и кренуће силно да се преко ноћ обогати, као што му агенти обећавају. А међу тим влада америчких савезних држава одредила је, да се пре искрцавања исељеници задрже лукама, док о њима не стигне обавесг из Европе, и поред тога враћају америчке власти свакога онога, који нема још и готова новца за живљење тамо, колико влада тражи. Ми уиозорујемо на ово наш народ и саветујемо свакоме, да се без велике невоље не креће у Америку. Жалостан га и јадан живот чека тамо у Америци, најтеже послове он ће радити и ломиће своје здравље. А помислите, кад нагрне свет са свих страна, неће бити ни зараде, па куда ће онда. Ко већ мисли да иде у Америку, нека се распита код својих познаника, који су већ тамо, јер као што видите ова паробродарска друштва, од којих једно помаже чак и угарска влада, почињу да тргују са живим народом нашим. Не сртајмо сами у зло, јер, народе мој, мало је оних, који теби добра желе. Шта се збива у иас и у евијету. Круиз краља Петра. Говори се у Београду, да ће круна за крунисање српског краља Петра стићи до 1. августа о. г. Круна се ради по обрасцу круне цара Душана, чија је слика сачувана на многим споменицима. Српска принцеса Јелена кћерка краља I Летра, провешће ово лето у гостима код талијанског крал^а Виктора Емануила и краљице Јелене, која је рођена сестра пок. Зорци, жени краља Петра. ТалијаНска краљица кћи је кнеза Николе. Српска принцеса Јелена већ је стигла у госте, и краљ талијански већ је јавио из Ракониђе, да је принцеза Јелена допутовала. Кр"аљ је Петар одговорио брзојавно и захвалио на љубазном позиву и гостољубљу. У Хрватској и Славонијл има преко шест стотина свршених учитељица без мјеста, јер су сва попуњена. Па зато би много боље било, да родитељи дају женску дјецу да уче шити и кројити рубље и хаљине, правити шешире, усавршавати се у корисним ручним радовима, у кувању, у газдинству и другим пословима. Овако се родитељи истрбше, док им дијете сврши учитељичку школу, а кад сврши, ~нема мјеста. Шта се з5ива у Угарској? Ових дана чуло се више говорника у угарском сабору у Пешти, који су говорилн о народима у Угарској. Све и један маџарски говорник тражио је од владе, да према народима уУгарској: Румунима, Немцима, Словацима, Србима и Хрватима поступа што одлучније и да гледа од њих направити пошто пото Маџаре. Најзатуцанији говор у том погледу изрекао је, угарски министар председникод пренеколико година, барон Банфи. Сва његова политика, рекли бисмо, своди се на то, како и на који ће начин од немаџарских народа постати Маџари. На његов говор осврнуо се и садашњи министар председник гроф Тиса. С малом разликом говорио је и он мало друкчије од Банфија,