Српско коло

Врој 14.

Загреб, 15. (28.) јула 1904.

ГОД. 11.

Излази 1. и 15. дана — у мјесецу ® ® Ф ЦиЈека за Аустро-Угарску : на годину К 2'40 на но године . К 1 -20 на четврт год. К —'60 За друге земље: на годину 4 круне. Поједини бројеви 10 пот.

СРПСКО КОЛО

НАРОДНИ ЛИСТ

Огласи рачуна у се по цјеновнику. Ако се више од три пу.а ув _рпЈћују, рачунају се -јефтинијс. Ф © Џ Урелништјво се иалади > Николићевој у ици бр! 8. Писма се шаљу на уредништво „Српског Кола народног листа". Рукописи се не враћају. г-

Издаје: Друштво „Српско Коло" (Д .-Д.)

Уређује: Уредништво „Н. Србобрана'

Читаоцима, и претплатницима. Овај број шаљемо многима, за које држимо да ће се претплатити, а за чија имена мој-осмо дознати. Мојшмо лепО браћу и сестре српске, да се заузму за овај једини народни лист, да ухвате у српско коло и листу прискоче у помоћ претплатом. Управа и уредништво „Српеког Кола".

Војска и војници. Ми смо већ неколико пута писали о томе, како су велики и тешки терети војнички, које народ и држава сносе. То је најтеже бреме, које носимо на плећима, и које исцрпљује привредну снагу народну. Узмимо само то на ум, да је стална војска стајала Европу год. 1889. преко двије и по (2У2) милијарде круна, г. 1903. преко четир милијарде, а г. 1904. већ осам милијарда, а милијарда је, као што знамо, хиљаду милијуна. А колики трошкови и издавања нарасту, кад плану ратови? То иде опет у милијарде само за једну државу, као што је Енглеску стајао бурско-енглески рат, и као што ће Русију стајати рат с Јапаном. Како стоји у томе збору наша монархија Аустро-Угарска види се из тога, што плаћа на војску, морнарицу и домобранство 20 од сто свију својих издатака. А осим тога грца у великом државном дугу због војничких терета, на које плаћа само камата око четир сто милијуна круна годишње. Осим овога једнога терета има још и онај други, а тај, што трпе породице и куће, трпи земља сама, јер најбоља, најрадинија снага пропада кроз три године у војсци, троши тамо, а не заслужује, а рука сина, мужа брата баш је у то доба најјача, најмарљивија и најкориснија. Милитаризам, војништво нема обзира и милосрђа, осим себе оно не познаје ништа друго. И сад, кад све то подноси народ, и то сваке

године све теже, Јср се на војску трогпи сваке године све више, долази још нешто, пгго трује војнику и онако његов тешки живот, а то је што војника често газе они, који су старији од њега у служби и части. Како се поступа с војницима, ми смо у овом листу већ говорили, и казали смо да то |го закону не смије до буде. Зато смо рекли, да ни у војсци не треба да сс трпи незаконпто насиље. Војник треба да ради што му се заповиједа, али он није животиња, да се јаше на ње.чу. Иритужити се треба старијем и претиостављеном, па ако ни ту не добије правнце, нека иде Јаље. Овом приликом хоћемо да кажемо то, да и наши- Срби у - Војсци много- пате и страдају не само као људи, него и због тога, што су Срби. Баш ових дана изишао је у „Новом Србобрану", листу српске народне самосталне странке један чланак о томе, како је Србима домобранцима у Карловцу. У њему се износи како неки подофицирИ, па чак и неки официри поступају са Србима војницима. И да су то, који тако раде, Нијемци или који други, ни по јада, него рођена браћа наша Хрвати, који сузадојени духом и науком покојног Анте Старчевића, а који је читав вијек свој учио, да Србс треба мрзити. И такови људи псују им матер и Вога влашкога, киње Србе и муче, присижу и заклињу их да нису Срби. Кад су православни празници, стављају им запреке, ца не иду у цркву, не добијају о Божићу и Ускрсу допуста, кодико закон одређује, Један човјек, који је пазио, шта се; све са Србима рал,и, описао је то све у „Новом Србобрану", па је због тога пуковнијска власт одредила, да се поведе истрага, јер они који су криви треба да се казне. Нијемци, Чеси, Нољаци, Маџари одмах пишу у својим новинама, говоре у сабору, кад се тако што догоди, јер не допуштају, да њихови сународњаци.хжрадргго

—гтта.цц)! 'л!' VI)'»п!; "г^гтЈФ'

Чувајте и остављајте сваки број овога листа, јер *е вам требати и послнЈе, да га читате

РЊ 1}, » #