Српско коло

Стр. 6.

СРПСКО коло

Год. II.

На цопну. На копну није још дошло до одлучне битке. Догађају се додуше већи и мањи сукоби између јапанске и руске војске, али до одлучне битке има истом да дође. Десно крило јапанске војске, које стоји под заповједништвом јаианског генерала Курокија сукобило се на и 17. јула са руском војском под генералом Келером. Борба је трајала два дана, али је задаћа руске војске војске била та, да види само,. колико је јак непријатељ. Куропаткин је морао то предузети, да зна са које стране мисли ударити са главном војском непријатељ. Руси су то и постигли. Од тога времена понављају се сукоби међу војском Курокијевом и Келеровом. На левом крилу јапанске војске пак влада већ дуже времена мир и не чује се ни о каквим сукобима. Изгледа према свему, да генерал Куропаткин жели са што више снаге задржати у ово вријеме кретање јапанско напријед, док не почну трајне кише у Манџурији. За то вријеме стизаће Куропаткину непрестано појачања из Европе. фладивосточца Флота. Морнарица владивосточка прави велике неприлике Јапанцима. Сад се чује, дс је испловила из Владивостока и отишла управо до Јапана. Кретањем својим смета, да се не могу слободно кретати јапанске превозне лађе с храном и муницијом, а то је страшна неприлика. Јапански адмирал Камимура већ одавна лови са много више својих бродова руске лађе, али никако да их ухвати. између Р\?сије и бнглеске. Знало се да Енглеска помаже Јапан, јер га је она и гурнула у овај рат. Знало се и то да Енглеска даје и за вријсме овога рата муниције Јапану, али се није могло доказати. Прије неколико дана једна лађа руске „добровољачке флоте" ухватила је енглеску лађу „Малаку" и нашла на њој много динамита, које је ишло у Јапан. То по међународном праву не би смјело бити, али шта Енглеска мари за право, ако њој иде у рачун да га гази. Због тога што је руска лађа узаптила тај енглески брод, надала је Енглеска страшну дреку и пријети Русији. Да богме, да Русија у овим тешким приликама мора пазити на све, па ће гледати да се Енглеска умири, али је она уједно цијелом свијету показала, како ова држава ратује потајно ггротив Русије, а јавно влада међу њима мир.

Банаћани на земљорадннчкој скупштини у Г Ј онускож. (Свршетак.) Стари и млади. Наши људи силно су противни ма каквим преинакама (реформама). С тога су приговарали, кад им се говорило, како ваља да ору, копају, сију, с каквим и с бољим справама. Ту је и она неизбјежна: Наши стари су овако радили, па су свеједно боље живјели. Један сељак из Бечкерека доказивао им је, да-то не иде сада тако, јер ми нити имамо толико земље као стари, нити намирујемо све потребе своје сами као и стари, који скоро ништа нијесу куповали. Сад су порези већи и сви издаци, па да стога сада из 4 ланца морамо истјерати онолико, колико су наши стари из 12 ланаца. И код њих су некада људи тако говорили, али сада се свијет латио напреднијег начина рада. Исти тај заузео се силно за школе и мале и велике, кад су неки наши Бановци и на њих стали ударати. Рекао им је да без школе и књиге нема напретка ни среће. Казао им је да и жен^ке морају учити читати и писати и приповиједао је, како они плаћају за комуналну школу и прирез, а уз то издржавају и своје српске школе. „Тешко је то, али се мора тако радити". То су новости за наш свијет, особито кад то сељак говори. Ко је добар Србин? Познато је мишљење наших сељака — а и господе такове има — да је њиховој невољи само други крив, а никад и они. Увијек се траже кривци међу другима, нађу и проклињу. Обично је крив само други какав народ, кога онда сви грде и натјечу се, ко ће боље. Ко то боље ради, тај је бољи Србин или Хрват. Тако и наши Бановци. И њима је у свему крив Мађар или Крањац (католик; Хрват). Тако је дошао и на то разговор. — Ми сви ратари живимо мирно једни уз друге, не мрзимо се тако као ви овуда. Свако ради свој посао, па ко је бол>и у том, тај је први. Колико нас има у једном месту вера и народа, морали би се друкчије поклати. Когод је поштен и честит човек, буди с њим добар и буди му на помоћи. Онај је прави Србин који ■ ради ваљано свој посао, а не ко грди друге.