Српско коло

Стр. 4.

СРПСКО коло

Год. II.

штеде људске животе и не смију да шаљу људе на кланицу, јер би сав свијет скочио на њих. Данас се гледа помоћу новог оружја постићи што више успјеха, али са што мање људских жртава. За Јапанце таково схваћање не постоји. Они не питају, колико ће стајати људских живота, нити ће за погинулим и рањеним заплакати родбина код куће. Е/го, то је оно, што је код нашег бијелог свијета друкчије, па зато су имали разлога они официри казати онако мишљење. Међутим руска војска учиниће у Портартуру све што жив човјек учинити може, све пјто храбар и истрајан Рус поднијети може, и зато можемо рећи, да ће се још доста крви пролити, док добију ову јабуку Јапанци. Портарт \?рС1 <а Флота. Према вијестима, које стигоше, на 28. јула (10. августа) покушала је руска портартурска флота, за коју су непријатељи тврдили, да више и не постоји, испловити да се сдружи с владивосточком флотом. Кад су испловили, дочекала их је јапанска флота и ту се развио страшан бој, који је трајао од јутра до мрака. Русима није пошла за руком намјера, те се већина лађа повратила у Портартур, а неке („Цесаревић", ,'Асколд") упловише у њемачку и китајску луку. „Цесаревић" (оклопница) био је изложен највећој ватри и највише је оштећен. На .њему је био заповједник адмирал Витхефт, кога је погодила граната и разнијела га у ваздух на комаде. „Цесаревић" са двије торпиљарке налази се у њемачкој луци Цингтау, а „Асколд" и „Палада" у Шанхају, китајској луци. Најбржа крстарица руска „Новик" била је такође у луци Цингтау, узела угљена и запловила пуном паром према Владивостоку. Владивосточка флота пошла је била у сусрет портартурској, али се сукобила са јачом јапанском флотом, те је морала узмакнути према Владивостоку, и као што јављају Јапанци, потонула је крстарица „Рурик", а 600 морнара је спасено. Код Љаојана. Главни руски заповједник војске повукао је и окупио сву своју главну силу око ЈБаојана и чело његове војске пружа се у дужини неких четрдесет километара. Ово повлачење извршио је Куропаткин тако славно, да се многи,

иначе непријатељи Русије, диве вјештини и знању његову. Чак у Токију то исто признају, као што јавља једна брзојавна вијест. Енглеска, америчка, њемачка, маџарска и друга чивутска штампа већ је, тако рећи, покопала и Куропаткина и сву руску војску, и баш прије неки дан донијеше вијест, дајеКуропаткин са читавим својим генералним штабом пао као заробљеник у руке јапанске, и да се Штесел^ у Портартуру отровао. Ово су тако дрзовите лажи, да човјеку мора памет стати и мора се запитати: „Зар збиља тако љуто мрзе непријатељи у Европи Русе и нас све Словене уопће?" То треба да имамо увијек на очима, па се нећемо варати и кајати. Али не треба и не смијемо ни ми да будемо мекушни и кукавице, већ и ми морамо бар с оноликом љубављу пригрлити своје словенско, српско и народно, с коликом мржњом устају душмани на нас. Да, ми смо отишли мало подалеко, а сад да се вратимо опет генералу Куропаткину и његовој главној војсци, за коју смо рекли да је окупио сву око Љаојана. Да ли ће Куропаткин остати ту и прихватити одлучну велику битку, не зна се. Ми бисмо рекли, да неће, него да ће се повући, ако буде требало, према Мукдену. Питаћете, зашто? Зато, што је он још увијек слабији, а Куропаткин неће ударити, док не буде јачи. Сваке године мјесеца јуна и јулија ударе страшне кише у Манџурији, ове године изосташе и оне, и тако није то ишло на руку Куропаткину, јер за вријеме тијех киша престане свако кретање војске због воде. Један пруски велики официр овијех дана писао је баш о Куропаткину, па каже, да ће се он можда повлачити натраг чак до Харбина, гдје је главна станица за искрцавање руских војника, али онда, кад потјера, каже, Куропаткин, видјећете потрке од Јапанаца. Дотле ће и руска морнарица доћи из Европе, Руси ће добити превагу на мору и Јапанцима неће преостати друго него да скачу у море.

Избор у Илову — наша срамота. 29. јулија (11. августа) био је у Илоку за илочки изборни котар избор народног заступника за хрватско-славонски земаљски сабор у Загребу. Приликом прошлих избора прије три