Српско коло

Год. II.

СРПСКО коло

Стр. 5.

године изабран је био тамо за посланика маџаронске странке тадашњи поджупан (беловарски) у пензији г. Тошо Георгијевић. Како је он недавно постао беловарски велики жупан, то је морао на избору захвалити као изабрани посланик. (Велики жупани код нас спадају у сабор, али не као изабрани него почасни с-аборски чланови, тако звани вирилисте). Мјесто Георгијевића поставила је влада овога пута д-ра Гигу Авакумовића, адвоката из Земуна, као кандидата маџаронске, или како се они још од прије тридесет година називају, народне странке. До прије десетак година и д-р Авакумовић био је против маџаронске владе, али је касније пресалдумио и отишао у њезин табор. Српска радикална странка, која се купи око „Заставе", поставила је за свога кандидата д-ра Жарка Миладиновића, адвоката из Руме, а хрватска опозиција попа Миховила Метровића. Илочки изборни котар има 690 изборника. Од ових је око 370 Срба изборника, око 170 Хрвата изборника и око 150 осталих: Нијемаца и других. Влада је додуше убрзо расписала дан избора, јер јој је ишло у рачун, да опозиција не ради за себе у изборном котару. Она је и оно неколико дана, што их је било слободних до избора за рад у котару, опозиционим кандидатима правила свакојаке сметње и неприлике по својим котарским и опћинским чиновницима. Кад је дошло до избора на 29. јула (11. августа) онда је владин маџаронски кандидат д-р Гига Авакумовић добио сд свију 690 гласова 387, српски радикал д-р Жарко Миладиновић 61 глас, а поп Миховил Метровић 53. И ево видите, одмах ћемо казати да је то права срамота за српску опозицију. Рекосмо, да је влада правила сметње, али кад би било праве, истинске политичке свијести у народу, не би се овака брука могла догодити крај свега насиља власти. Каже се, да је ту и гулаш и гшво и вино радило, па да је маџарски кандидат тако побиједио. Али, ето, баш радикали око , Заставе" вичу на сваком кораку: „Народ, народ је уз нас, народ је проговорио, народ је рекао", а кад дође до оваког изборног мегдана, од народа ни спомена нема. Католички свештеник добио је бар трећину од свију хрватских гласова, а српски радикални кандидат

ни једанаестину српских изборничких гласова, и ако су села, која гласују у Илоку, на домаку Новог Сада. Не требамо се варати, па сваљивати сву кривњу на владу и њезине чиновнике. Не, ови бројеви друкчије говоре и кажу, да српска радикална странка није до данас знала ни умјела народ политички освијестити, школовати га и направити из њега свјесне борце, који неће за гулаш и чашу пива продавати своје најсветије право. Да је друкчије рађено кроз толико десетина година, ми бисмо данас имали друкчије изборнике, друкчију свијест, па српска опозиција не би дочекала оваку срамоту, како јој се десило у Илоку.

Иоузданичке скупштине у народу. Српска самостална странка одлучила је већ пре више од годину дана, да њезини људи дођу у што ближи додир и разговор с народом. Код нас се досад, код многих странака, које кажу да су народне, води, да кажемо, господска нека политика. У чему је та господска политика? У томе, да се у новинама не пише народу разумљиво; кад говори ко пред каквом скупштином народном, говори да га ратар не разуме, некако учено, с накаквим страним речима. Тако је у томе, кад се тиче разговора с народом. А није боље ни иначе у животу: такав човек, који каже да је народњак и да воли народ, не разуме свог рођеног народа, јер на друштво његово није навикао, јаде његове не схваћа, и народ постаје према њему некако затегнут, закопчан до грла. То, браћо, никако не ваља и тим путом не можемо доћи далеко к бољој срећи и напретку. Зато је српска самостална странка одлучила да прекине једном за свагда са таким неплодним радом или боље нерадом. Почелаје сазивати јавне народне скупштине и одржала их је неколико. Али на једном стаде влада забрањивати скупштине. Нису јој ишле у рачун. У тој невољи почела је српска самостална странка одржавати поузданичке скупштине с позивницима, на коју могу да дођу у затворену собу или дворницу они, који узму позивницу. Тако је српска самостална странка одржала већ доста таких скупштина, и хвала Богу, с најлепшим успехом. У најновије доба биле су опет две поузданичке народне скупштине. Једна, 4. (17.) јула у Петрињи, а друга 30. јула (12. августа) у Вргину Мосту. На сваку оваку скупштину дође

Савјетујте своје рођаке и пријатеље да купују и читају овај лист.