Српско коло

Стр. 6.

СРПСКО коло

Год. II.

по сто људи, па се ту онда разговарају о народним правима и дужностима, о народним му-" кама и невољама. Ту се стављају народни захтеви и доносе одлуке, у којима се тражи од сабора да се законима за сва времена осигура српско име и српска застава, тражи се шире изборно право, траже се српске школе и друге потребе српске. Тражи се даље, да се ослободимо финансијске свезе с Угарском, па да својим новцем управљамо сами. Све то тако тече лепо, и ми смо уверени, да овакав рад мора донети плода и берићета. У Војци у Срему сазивају опет, како лист српске самосталне странке „Нови Србобран" јавља, јавну народну скупштину за 7. (20.) августа о. г. Народ је силно одушевљен, а ако се забрани јавна, одржаће се тајна. Тако ваља!

Кратке поуке и изреке из светог писма посрбио и приопћио: Дионисије М-иковиК, игуман. Одбаците сваку пакост, и сваку пријевару и лицемјерје, завист и сва опадања. (I. посл- св. ап. Пет. 2. 1.). Братском љубављу будите један другом љубазни. Чашћу један другог вишим чините. (Св. ап. Павле, Рим. 12. 10.). Не будите у послу лијени; будите духом огњени Господу служећи. (Рим. ±2. 11.). Ако је могуће, колико до вас стоји, имајте мир са свијем људима, Неосвећујте се за себе љубазни, Моја је освета, Ја ћу вратити, говори Господ. Ако је гладан непријатељ твој, нахрани га; а ако је жедан напоји га; јер чинећи то угљевље огњено скупљаш на главу његову. Недај се злу надвладати, него надвладај зло с добријем. (Рим. 12. ]8. 19. 20. и 21). Благо човјеку који претрпи напаст. Гле, блаженима називамо оне који претрпјеше. А понижени брат нека се хвали висином својом. (Саб. посл. св. ап. Јак. 1. 12. 5. 11. 1. 8.). Не бесчастп човјека у старости његовој. Покоравајте се старцима. (Сирах, 8. .1. посл. св. ап. Пет. 5. 5.). Боље је јело од зеља гдје је љубав, него од вола угојена гдје је мржња. (Приче Солумунове, 15. 17.). Боље је мало са страхом Господњим него велико благо с немиром. (Прич. Сол. 15. 16.). Бољи је залогај суха хљеба с миром него кућа пуна поклане стоке са свађом. (Прич. Сол. 17. 1.). Боље је мало с правдом него много доходакб с неправдом. (Прич. Сол. 16 8.). Бољи је спо-р на гњев него јунак, а господар од свог срца, бољи је него онај који узме град. (Прич. Сол. 16. 32.). Ко је спор на гњев велика је разума а ко је нагао показује лудост. (Прич. Сол. 14. 29.). Не дружи се с човјеком гњевљивијем и не иди са срдитијем- (Прич. Сол. 22. 24.). Живот је тијелу срце здраво, а завист је трулеж у костима (Прич. Сол. 14. 30.).

Срце човјечије измишља себи пут али Господ управља корацима његовим. (Прич. Сол. 16. 9.). Свједок лажан неће остати без кара, и ко говори лаж погинуће. (Прич. Сол. 19. 9.). Ко тражи добро добија љубав а ко тражи зло задесиће га. (Прич. Сол. 11. 27.). Ко се узда у своје богатство, пропашће, а праведници ће се као грана зеленити. (Прич. Сол. 11. 28.). Ко љуби наставу љуби знање, а ко мрзи на укор, остаје луд. (Прич. Сол. 12. 1.). Милост и истина нека те не остављају, привежи их себи пригрли и упиши их на плочу срца свог. (Прич. Сол. 3. 3.). Не мисли сам о себи да су мудар, бој се Господа и уклањај се од зла. (Прич. Сол. 3. 7.). Господ мрзи: на очи поносите, језик лажљив, руке које гхролијевају праву крв, срце које кује зле мисли, ноге које брзо трче на зло, на свједока који лажно свједочи, и на онога ко замеће свађу међу браћом. (Прич. Сол. 6. 16. 17. 18. и 19.). Опак човјек замеће свађу, а опадач раставља главне пријатеље. Љубазне су ријечи: сат меда, сласт души и здравље костима. Који кнез слуша и усваја лажне ријечи, све су му слуре безбожне. Који цар право суди сиромасима, његов ће пријесто трајати до вијека. Ко краде оца свога и матер своју, и говори: да то није гријех, он је друг крвнику. (Прич. Сол. 16. 27. 28. 16. 24. 29. 12. 14. 28. 24). Дјецо! Слушајте своје 'родитеље у свему, јер је ово угодно Господу. (Св. ап. Павла Колош. 3. 20.).

Носвећење цркве у Слуњу. На Илињ-дан приликом ..освећења српско-православне цркве, које је учинио епископ Михаило, догодио се жалостан догађај, о коме треба чути. Ми ћемо донијети само оно, што „Нови Србобран" пише у свом 161. броју од 28. јула (10. августа). Тамо се у доиису каже: На св. Илију сјатио се у Слуњ српски народ из цијелога котара, из осам парохија. Посвећење цркве извршио је владика Михајло. Само на цркви била је српска застава, јер су Срби хтјели учинити све, да не дође до сукоба. Многи момци и дјевојке долазили су до душе са српским тробојницама, али то није ником сметало, него жандарима и онима које су они путили. Цио дан текла је ова слава тако лијецо и складно, да би свима учесницима цијелога вијека остала у угодној успомени, да се не нађе пар нељуди међу онима, који су позвани, да уздржавају ред и мир у народу, а не да буну изазивају. Већ изјутра почели су жандари тргати дјевојкама тробојнице с груди. У том. их је послу пратила читава чета којекаквих одрпанаца и дјечурлије Али тек пред вечер загорчаше народу ову славу потпуно. Слуњски оружнички стражмештар Ђ. Трбушић одавна већ чека на медаљу, а нигдје згоде, да је заслужи. Ово освећење цркве жељно је чекао, у си-