Српско коло

Год. II.

СРПСКО КОЛО

Стр. 5.

увијек било кад је дошла у питање и која ствар босанско-херцеговачке цркве. Нису грчки фанариоти водили бриге о користи цркве и народа, него о својој рођеној. За шаку дуката учинили би оно, што се год хоће, па тако и Аустро-Угарска, ако је хтјела што израдити у своју корист, она је звекнула дукатом и врата су се увијек отворила. Сад је поднесен на потврду цариградском Синоду и статут босанско-херцеговачке црквеношколске автономије. Како гласови стижу, комисија, која је прегледала статут, поднијела је своје мишљење о њему Синоду. Један цариградски лист на француском језику доноси да се чланови комисије нијесу могли сложити у у једном од главних питања, то јест у постављсњу митрополита. Босанско-херцеговачка влада тражи да остане по старом, и да она поставља митрополите, а цариградска патријаршија само да потврди, докле представници српсКог народа траже да се за митрополита постави један од тројице кандидата, које предлаже народно представништво епархије. Али јавља се и то, да ће патријаршија учинити све по вољи Аустрији и босанско-херцеговачкој влади, само ако Аустрија обустави румунски црквени покрет међу Куцовласима у Турској, који је створила Аустрија, а који иде против грчких интереса. Поред овога тражи цариградска патријаршија да се промијени уговор (конвенција) од г. 1880., па да она има јачег утјецаја на митрополите и цркву босанско-херцеговачку. Као што се види, ствар српскога народа у Босни и Херцеговини налази се у траљавим рукама, јер цариградска патријаршија може и овога пута код потврде статута, ако јој то буде ишло у прилог, учинити на корист државне власти а против интереса српскога православног народа. То је жалост и несрећа, али њу ублажити и поправити може само свијест народна, која неће а и не смије допустити да се с његовим правима играју шоркапе његови противиици и непријатељи. Споменућемо овом приликом још и то, да је лист маџарске владе у Пешти „Пестер Лојд" недавно писао, како треба уопће укинути погодбу од г. 1880. Он каже, да је била погрјешка Аустро-Угарске, што је уопће пристала на њу. У Босни и Херцеговини треба створити „босанску земаљску управу", која би потпала или под карловачког патријарха или сарајевског митрополита. Разумије се,-да је то пријетња цариградској патријаршији, да учини онако, како Беч и Пешта хоће, јер ће иначе они затегнути жице. И кад оваки рјешавају и уређују питање босанско-херцеговачке српско-православне цркве и школе, онда можемо унапријед знати, да се

оно може ријешити свакако, али можда најмање на корист српскога народа. Али ту не треба очајавати и изгубити сваку вјеру у се. Влада долази, пролази и нестаје, али народ остаје, и ако људи народни, ако народ умије да прикупи своју снагу, да се сабере у чврсту заједницу, његово право мора побиједити. Да богме, да ту треба истрајна и свјесна рада и борбе, али без тога се не иде нигдје напријед. Толико о тој ствари, а видјећемо, шта ће нам донијети скора будућност.

0 црквеним општинама. Црквене општине уређене су у карловачкој српској митрополији, која се протеже на Угарску, Хрватску и Славонију, законом, који се зове иначе превишњи краљевски рескрипт од 10. августа 1868. Тим законом уређене су црквене, школске и фундационе (закладне, новчане) ствари православне српске митрополије карловачке. У овоме чланку казаћемо, што је најпотребније, да се зна о црквеним нашим општинама. Српско-православну црквену општину сачињава заједница свештеника, породица и појединих лица православне вере, који живу у једном или више места и који су се здружили да се старају за потребе своје цркве и школе, ако је имају и издржавају. У једном месту може бити више парохија, али ипак постоји само једна црквена општина. Сваки припадник српско-православне цркве, ако се у једној општини стално настани и у њој шест недеља пребива, постаје парохијанин, ако пароху докаже, да је православне всре. Сваки парохијанин у оној општини, у којој стално живе, дужан је плаћати парохијал. За управљање у општини постоје два тела (органа) и то: црквена скупштина и црквени одбор. Црквена је скупштина заступство општине; она контролира (надгледа) црквени одбор и његов рад. Црквена скупштина заступа општину према сваком другом лицу, онајеовлаштена склапати уговоре с трећим лицима, одлучити вођење парнице и поставити себи правнога заступника. Шта је власна радити скупштина, а шта црквени одбор, то ћемо казати редом, како будемо о томе говорили. Месна црквена скутитина. Црквену скупштину чини одређени број општинара. У општини која нема две хиљаде душа, има бити 30 скупштинара; где има преко две до четир хиљаде, мора бити 60 скупштинара; општина преко четир до шест хиљада има 90, а општина преко 6000 душа има 120 скупштинара. Бирачи су у општини сви општинари мушки, који су прешли 24-ту годину жи-

Савјетујте своје рођаке и пријатеље да хупују и читају овај лист.