Српско коло

Стр. 8.

СРПСКО коло

Год. И.

кијех нема, онима који се путом служе. Опћинске путове издржава опћина. О привременим нужним путовима. (§§ 33-38) Ако се с каквих разлога прекине путна свеза, која је спајала неке покретности с јавним путовима, политичка ће власт на захтјев власника или посједника тијех н-епокретности одредити, да не буде спријечен привремено приступ до тијех непокретности. Шта се збива у нас и у свијету. Хрватсно-славонска земаљска влада у Загрвбу сазвала је прошле суботе састанак у Загребу, коме је предсједавао бан. На састанку су били представници српских и хрватских великих новчаних завода, трговачко-обртничких комора, земљорадничких, пољопривредних и вересијских удружења. Од „Српске Банке" био је директор г. Ђорђе Велисављевић, а од стране Савеза српских земљорадничких задруга г. Аћим Тзермановић. На састанку се расправљало о томе, како да. се помогне народу у овој години, која ће у доста крајева бити гладна година. Влада је изјавила, да ће ићи на руку сваком раду, да се народу помогне у овој години, а ми ћемо видјети и јавити, шта ће се учинити, јер обећања, ма како лијепа била, неће нас заварати. Дужност је свију и свакога, да помогне народу у овој злој години. Поузданичка скупштина у Војци. 7. (20.) августа, како смо јавили, одржана је народна поузданичка скупштина српске самосталне странке у Војци у Срему. Народ је дошао у красном броју, па је саслушао са пажњом и разумевањем говоре својих народних људи. Народу се. особито допали оваки разговори, на које он није досад имао прилике долазити, јер се о народним скупштинама није брига водила. Част нашим Србима из Војке и околине, који се овако лепо одазваше и дођоше на своју народну скупштину. За ову скупштину заслужан је особито ваљани Србин из Војке Керечки. Друштва за помаџаривање. Маџари раде свима силама и на сваку руку, да од немаџарских народа: Словака, Срба, Хрвата, Немаца и Румуна, којих има скупа више у Угарској него Маџара, направе праве Маџаре. Они теже, да ови немаџарски народи забораве на мајчино млеко, да пљуну на своје лепо народно име и да га се одреку за љубав маџарскога имена. Тако су они основали маџарско културно удружење међу Словацима, које помажу угарска влада, власти, школа, штампа, маџарско друштво. Они већ снивају о тридесет милијуна Маџара, дабогме, кад помаџаре све, што није маџарско у Угарској, Таково су друштво основали сада и за јужну Угарску, у којој живи у великом броју и српски народ. Па као што су досад оснивали међу Словацима забавишта (школе за малу децу, у којој се уче уз игру маџарском језику), народне књижнице, омладинска удружења и тако даље, тако ће сада и међу Србима.

Па кад тако раде државне власти у Угарској против нас Срба, шта нам ваља чинити? То се каже само од себе, само, на жалост, као да је Српствхз у Угарској малаксало и да губи веру и поуздање у себе. То баца у бригу свакога родољуба. У Немачкој стоји педесет милијуна Немаца против пар милијуна Пољака, па их не могу уза сву силу л насиље понемчити, али Пољаци раде, и мушко и женско, и младо и старо, бране се и чувају своје лепо народно име и језик. Маџари су борбом својом у сабору, како смо јавили, постигли у војсци доста велик успех. Нису још добили маџарске команде у војсци, али, како неке новине јављају, уведен је маџарски језик у доста војничких звања. На војничким школама учи се маџарски језик готово исто као и немачки, официри из Угарске служиће код угарских регимената, добили су на војничким звањима маџарске грбове, и тако заједничка војска није више оно, што је прије била. Петар МарковиЋ, професор у Новом Саду, узео је себи пре неколико дана живот. Скочио је у Дунав и нашаб смрт у валовима. Зашто је то учинио? Он је свртпио велику школу у Загребу и направио испит за професора. У Нови Сад је дошао за професора у српску гимназију. Али његова виша власт и угарска влада у Пешти тражили су од њега, што досад није тражено од других, а то је: да сав професорски испит полаже и у Пешти на маџарском језику. Он није знао тогајезика, па је напрезао све силе, да га научи. Од силнога посла и душевног рада он је померио памећу, и скочио у Дунав. Његов лух растројило је још и то, што је једну девојку хтео узети себи за друга, али она није хтела поћи за њега. Био је врло вредан, истрајан, даровит млад човек, писао је лепе ствари из српске прошлости и био би на корист народу. Несрећа је хтела, и он је у 28-©ј години свршио свој бедни живот. Родио се у Нерадину у Срему, а сахрањен је у Карловцима, где га је вода избацила. Нека му је лака црна земља! Нрунисање српског краља Петра биће 7. (20.), 8. (21.) и 9. (22.) септебра. Српска је држава одредила за ту свечаност сто хиљада динара. Неким државама није у волш што се српски краљ крунише, па зато праве сметње и настоје, не би ли се спријечило крунисање. Они, који из наших крајева, буду хтели ићи у Београд, нека набаве путнице за времена, јер ће им се правити велике сметње при прелазу у Београд. Талијанска краљица Јелена, кћи црногорског кнеза Николе, налази се у шестом мјесецу благословеног стања. Талијани жељно очекују, не ће ли краљица послије двије кћери родити сина — насљедника пријестола. Добри људи, који желе да народ чата. (Наставак.) 22. Петар Маричић, трговац, Кореница. 23. Вујо Опсеница, трговац, Кореница. Хвала им и у име листа и у име читалаца! Хвала им од срца ! (Продужиће се.)

Ш гампа: Српске Штампарије у Загребу.

Одговорни уредник: Буде БудисављевиЋ.