Српско коло

Год. II.

СРПСКО КОЛО

Стр. 7.

ници траже бољу плаћу, па неће да раде. Тек ће један од сељака на то: „Бога ми, господине, друга је то ствар. Ако неће једни да возе, има држава људи па ће метнути друге. Није то тако." — А да шта је онда, брате мој ? рећи ће му чиновник. На то ће сељак онако с поуздањем: „Ево, шта је. Наша држава хтјела дати Јапану оружје, а Рус каже: Не ћеш возити! И жељезница не вози." Кад дођу добри гласови. У Петрињи има приличан број ратара, који добијају од нашег повјереника народни лист „Српско Коло" на читање. Један Србин сељак дође и повјереник му пружи његове новине. Је ли господине, какви гласови стижу из Азије? — „Нијесу, бога ми, баш најбољи." — Па знате шта ? — рећи ће сељак, — немојте ми давати новина овај пут, него ћу ја причекати, док стигну добри гласови по нашу браћу, па ћете ми их онда дати, Бог вам дава'! Разумије се, да му је наш повјереник лијепо растумачио, да осим рата има у народном листу и других ствари, које он треба да проучи и прочита ради користи своје. — Имате ви право, знам ја тО, ал' ми је некако тешко око срца — рећи ће сељак и узе новине. Познаш по кораку.... У Кореници има честит старац Србин. Силно воли Русе и чита о рату све, што му дође до руку. Претплатник је „Новог Србобрана" и сваки дан дође на пошту сам да га преузме. Кад су рђави гласови, стрпа одмах новине у џеп и иде некако тужан Погнуте главе. Кад су гласови добри, поносно дигне главу, оштро кораца, отвори новине, једном их руком држи, а другом маше. Кореничани познају по кораку његову, шта се, што они кажу, трата по новинама. * * * Има оваких сличица и прича доста по на4 роду. Вриједно би било, да их наши писмени људи прибиљеже и пошљ>у нама, а ми ћемо их радо штампати.

Законска основа о пољским и оићинскиж путовима. Земаљска влада кани Изнијети пред сабор законску основу о пољским и опћинским сувишним, неприкладним и потребним путовима. Како ова ствар дубоко засијеца у привредни живот пародни, ми ћемо изнијети

главне одредбе те основе, која ће имати да постане законом. Влада је изнијела пред јавност ■—■ што је сасвијем добро и оправдано, — ову законску основу, да о њој проговоре сви они, који ту ствар схваћају и разумију. Наше законодавство није имало никаквих установа о овом важном питању, па ће се новим законом попунити та празнина. Наши стручњаци и привредници требали би да изнесу своје мишљење, докјеза времена, како би закон изишао што бољи и потпунији. /. О сувишним и неприкладним пољским и опћинским путовима. Под пољским путовима (§ 1.) разумијева закон све приватне утрвене или неутрвене путове и стазе, а нарочито овамо спадају служности пролаза, гоњења блага и вожења (право пута на туђем земљишту). Сувишним (§ 2.) сматра се пут, кад овлаштеник има у исту сврху још који ваљан пут. Неприкладан је онај пут (§ 3.), ако његов правац наноси већу штету власнику земљишта, него користи овлаштенику, који иде с њиме. Неприкладан је и онај пут, који води кроз зграде, затворена дворишта, ограђене вртове и винограде, или ако јавни обзири говоре против правца пута. Власник оптерећеног земљишта (преко којег иде пут) може захтијевати (§ 4.) да се сувишни пут пољски укине, а неПрикладан премјести. Они, који су овај поступак изазвали, сносе трошкове. Опћински путови (§ 5.) имају се напустити, ако им је правац неправилан или незгодан. 2. О трајним потребним (нужним) путовима. Власник непокретности, који нема добре путне везе (§ б.) може тражити нужни пут преко тућих непокретности. Накнаде штете и трошкове поступка сноси власник непокретности, које требају пута. Заједничке установе. Премјештање пута и отворење новог допустиће се само онда, ако је корист пута знатно већа од штете по оне непокретности, преко којих ће пут ићи (§ 11.) За све штете, које се тиме наносе некретнинама, које ће се оптеретити, ваља да се даде накнада штете власнику у главичном износу, у колико се странке иначе не нагоде (§ 12.). Власник оптерећеног земљишта може тражити, да онај, који треба пута узме то земљиште у своју власност (§ 13.), а откупнина ће се установити. Поступак. ' (§§ 15-30). За расправу споменутих захтјева надлежна су у првој молби жупанијска комасациона повјеренства, која након проведеног поступка изразе пресуду да се пут премјести, нови отвори или сувишни укине (§§ 15—22). Против ове пресуде може се ставити призив на земаљско комасационо повјеренство у року од 14 дана (§ 23.). О уздржавању путова (§§ 31-32). Уздржавање путова припада онима, који су у смислу осуде или нагодбе на то обавезани,