Српско коло

Стр. 8.

СРПСКО 1СОЛО

Год. II.

Српска војска. Сви они, који су гледали парадну вјежбу српске војске на Бањичком Брду, веома хвале српску војску и њезину вјежбу, а особито истичу артиљерију српску и окретност и вјештину коњице. Достојанственост прославе. Свечаност у Београду прошла је у најлепшем реду, тако да то спомиње чак и Србији непријатељска штампа. За цело време свечаности ред и мир није поремећен. Стражара (полиције) није по улицама било много, јер је није ни требало. За цело време свечаности нико није затворен, а исто на улици се није видио ни један пијан човек. То је заиста узоран ред.

Шта се збива у вас и у свијету Послије смрти Калајеве. Док је био у животу управник Босне и Херцеговине, заједнички министар Бењамин пл. Калај, хвалиле су га и славиле скоро све новине у Аустро-Угарској, државници и политичари хвалили су његов велики дар за управу. Српска штампа, а особито „Србобран", писали су друкчије и доказивали, да Калај упропашћује и народ и земљу. Зато је српска штампа била прогоњена од државних власти. Послије смрти Калајеве одричу се свога заштитника, пријатеља п добротвора они, који су га уздизали и славили као највећег државника. Српски листови добили су правду и истина изилази на видјело. Сад је устао дугогодишњи високи чиновник Калајев Маџар Блашковић Шандор и оптужује у листу „Јевенде" Калаја и његову управу, па каже да је Калај био заторник земље и народа. Особито га оптужује стога, што није ријешио земљишно (аграрно).питање у Босни и Херцеговини. Блашковић овим чланком пуца на мртва Калаја, али хоће да иогоди данашње живе људе на управи босанско-херцеговачкој, а особито данашњег поглавицу босанско-херцеговачке управе генерала Алборија, јер ни данашњи управници неће ништа друго радити, него што је радио Калај. Ни нови управници не мисле ријешити земљишно питање трећине и десетине, него путом својих новина савјетују, да то питање сами између себе ријеше хришћани и муслимани, а влада ће дати свој благослов на то дјело, ако се сврши! Дакле, влада не узда-се у се, не смије и не зна да ријеши аграрно питање, а народ упућује, да га он сам ријеши! Благо народу крај таке управе! Изложба у Сарајеву. Југословенски су умјетници приликом крунисања приредили у Београду сликарску и вајарску изложбу. Босанска влада хоће да се одмах послије Београда приреди иста изложба у Сарајеву, и да „босанска влада пружи обилату помоћ" за изложбу. Другим ријечима она хоће да новцем задобије јужнословенске умјетнике и покупује њихове радове. Дабоме да јој то неће упалити, јер ће умјетничка изложба бити послије Београда у Софији, затим у Загребу и Љубљани. И тако се неће моћи похвалити босанска влада, да.је за новац купила јужнословенске умјетнике.

Састанак народних посланика у Америци. У Америци, у граду Сен-Лују је светска изложба. Ових дана састали су се на збору тамо многи посланици из свију земаља и држава. Дошли су на њу и Маџари, а предводио их је гроф Апоњи. Он је говорио више пута и свуда је истицао, како у Угарској влада велика слобода и како је маџарски народ слободоуман. Браћа наши Словаци, којих има у Америци исељених преко по милијуна душа, послали су томе посланичком збору своје велико писмо (меморандум), у коме су изнели силне јаде и невол^е, које Словаци од маџарских господара трпе. Казали су, како им децу однароћују, словачке родољубе гоне, како су Маџари у слободи тако далеко допрли, да забрањују употребљавати и само име Словак. Збор посланика био је јако изненађен оваким слободоумљем маџарским. Маџари се нису надали оваком колачу у Америгди. Непоштен посао. Ових дана догодио се у Загребу један занимљив догађај. У Славонији у Белишћу живи богата жидовска породица Гутман, која има грдан иметак у земљи и новцу. Народ кука под газдама Гутманима, али су се они умјели удворити онима, којн имају власт у рукама, па су добили преко Пеште из Беча високо племство — барунат, и сад су они баруни Гутмани. На дан два раније, него што су постали баруни они су замолили преко својих људи различне маџаронске и маџарске новине у Угарској, у Хрватској и Славонији, да их похвале и изнесу гг.ихове некакве велике заслуге, кад изађе именовање њихово барунима. Дабогме, да су те новине добиле и награде у новцу. Али није доста да хвале само владини листови новопечене баруне Гутмане, него треба да то учине и опозициони листови. Зато је у Загребу један Жидов Самојло Московиц, директор једног трговачког завода, градски заступник загребачки и члан Франкове чисте странке права послао уреднику загребачког независног листа „Обзора" писмо. У томе писму моли га да и он похвали баруне Гутмане, па ће му Московиц у име њихово послати награду од 150 круна, кад изиђе у листу штампана похвала. На овакав безобразан поступак одговорио је уредник Пасарић тако, што је штампао то писмо. Брука је пукла и сад се о томе много прича и говори, какО су баруни Жидови хтјели платити уредника и' како су грдно насјели. Из овога се да много видјети и научити. Парница због манастира Ходоша. Због српског манастира Ходоша у Банату, који су Румуни отели, води се парница пред судом у Темишвару. Прво рочиште било је 20. септембра (2. октобра). Српска црква на Носову. У Гуштерици, највећем селу на Косову, довршена је српско-православна црква, која је била отпочета да се зида прије неколико година. И наши су људи одавде приложили ио који грош за цркву на Косову равном. Путкици у Америку који путују кунард-линијом туже се на врло рђаву храну.

Штампа: Српске Штампарије у Загребу.

Одговорни уредник : Буде БудисављевиЋ.