Српско коло

Год II.

СРПСКО коло

Стр. 7.

сегу дотичне црквене опћине и најмање 8 изабраних чланова. Овај се број може појачати у опћини од 500 до 1000 душа са 4 члана, па их је онда 12; у опћини од 1000 до 1500 душа са 8 па их је 16; од 1500 до 2500 душа са 12; од 2500 душа са 16 чланова, па их има 24. Црквени се одбор бира на 6 година. Сваке треће године иступа коцком половина одборника, те се празна мјеста попуњавају новим избором. Први пут, код новоустројене скупштине, бира се цркв. одбор из средине скупштине, али послије код попуњавања цркв. одбора могу бити поновно изабрани они, који су иступили из одбора коцком или жребањем, ако имаду сва законита својства за скупштинара. Мјесто сваког скупштинара, који буде изабран у цркв. одбор, мора се попунити у првој скупштини послије овог избора. Црквени одбор састаје се сваки мјесец дана у своју сједницу. — Предсједник црквене скупштине уједно је и предсједник цркв. одбора. Црквени одбор извршује закључке црквене скупштине и наредбе виших народно-црквених власти, управља црквеним, парохијалним иметком, те је одговоран црквеној скупштини за свој рад. Мјесни школски одбор врши управу и надзор над српским народним школама у једној црквеноЈ опћини. Чланове тога одбора бира црквена скугнптина на 6 година и то најмање 5, а највише 9 чланова. Осим тога чланови су одбора по свом положају парох и учитељ, управитељи средњих школа, (ако таких има у цркв. опћини) и један заступник професорских зборова тих школа. Ако у којој опћини има више пароха и учитеља бира цркв. опћина по једног између њих за школског одборника. Дјелокруг је мјесног школског одбора: да надзире спољње и унутарње стање школе, управља школским иметком, извршује законе и наредбе виших школских власти, пописује за школу способну дјецу и отпушта је из школе, а уз то лази да учител,и врше' своје дужности према школској уредби, те је за сав свој рад одговоран црквеној скупштини.

Иеколико слива с прославе. Краљ Петар и Србин с ове стране Саве. Краљ је Петар примио засебно чланове лекарсКоГ конгреса. Кад му је приказан почасни председник д-р Лаза Станојевић из Новог Сада, краљ се живо распитивао за прилике у Војводини (велик део Срема, Бачке и Баната сачињавао је после 1848. год. Српску Војводину). Краљ је пигао, да ли је дошло доста Војвођана, а д-р Станојевић је одговорио, да их је дошло доста, -да би дошло и још випте, али да им се праве

сметње због пасоша, а на то је краљ Петар рекао: Да, ти пасоши, пасоши! Затим је краљ питао о напретку и бројном стању Срба овамошњих, о Матици Српској и Српском Народном Позоришту у Новом Саду. Хрватски ђаци и српски официри. Српски су се официри јако занимали за збор југословенске омладине, па су долазили на скупштине омладинске. Официри су одушевљено поздрављали хрватске и словеначке ђаке, а ови су им исто тако одушевљено одговарали. У вече су се често састајали скупа, и на сваком таком састанку се искрено разговарали, проводили и братимили хрватски и словеначки ђаци са српским официрима. Одушевљење међу њима није престајало, и хрватски и словеначки ђаци узели би капе српских официра, седели под њима, помињали српско-хрватску слогу и клицали: „Живио југословенски краљ Петар I." А српски би официри опет узели капе хрватских и словеначких ђака, метали преко груди хрватске и словеначке тробојнице и клицали: Живели Хрвати и Словенци! Хрватски политшари у Београду. Од хрватских виђених политичара било их је неколико у Београду као д-р Јосип Смодлака, адвокат из Далмације, Стјепан Радић књижевник из Загреба, д-р Божо Винковић, адвокат из Карловца и други. На једном великом састанку красно је говорио д-р Госип Смодлака, а исто тако Стјепан Радић. Говорили су о заједничким тежњама и потреби заједничког радајужних Словена. Добро знамење. Оних дана, кад је било крунисање, знамо да је било непрестано мутно и кишовито време. На дан крунисања, баш кад је краљ метао у цркви крунз^ на главу, сијну сунце кроз облаке и обасја круну. Народ је то одмах растумачио као добро знамење. Срби и краљ. Кад је краљ Петар после крунисања изишао из цркве и с круном на глави на белом коњу кретао се према двору, врло многи, али особито Срби из Бачке, Баната, Срема, Славоније, Хрватске, Босне и Херцегомине, плакали су од велике радости. Сви су, али сви плакали, каже београдски лист „Политика", и поноси се, што овамошњи Срби с таком љубављу гледају српскога краља. Страни владари и српски краљ. На крунисање је краљево дошао као замјеник кнеза Николе, владара друге српске државе, његов син насљедник престола кнез Данило са својом женом кнегињом Милицом. Руски цар послао је врло љубазно гшсмо краљу Петру. Европске владаре заступали су код прославе њихови посланици у Веограду, од којих су неки били као нарочити изасланици. Енглеска од почетка ове године нема свог посланика у Београду, па није хтела изаслати никога ни приликом крунисања.