Српско коло

Стр. 6.

СРПСКО коло

Год. II.

што су егзекуције, па знаде и то, што га чека, кад се заостале, застарјеле глобе стану утјеравати. Зато народ мора друкчије радити, па да тих глоба не буде. Народ мора промислити, је ли му лакше глобе плаћати, или дрво купити. Јер влада ће чекати 2, 3, 5, Шпаможда и више година, да се глобе намире, али "ће онда доћи све наједанпут на ред. Ја сам доста живио на селу, па знам, да би народу било лакше дрво купити, него кришом сјећи, па глобу плаћати. Ја ћу овдје израчунати, шта коштају дрва једно село, кад кришом сијече. То је село у Банији. Како је у том селу, тако је по цијелој земљи, гдје шума има, осим можда Сријема. Тамо су ваљада људи паметнији, па дрво више купују. То се село зове Мали Градац у котару глинском. Има у њему на 250 нумери. Прошле јесени све су штете биле велике 15.000 круна. Најновије штете нисам онда могао побиљежити, јер их нису ни тежаци знали. То је заостатак, неплаћене шумске штете за неких десетак година. Али за тих десетак година отплаћено је и одрађено сигурно још 15.000 круна. Сад кад прирачунамо колико се потрошило на мићење и чашћење неких лугара, да не пријаве за много; колико се потрошило на мићење и чашћење егзекутора, да причекају са истјеривањем глоба, колико је радних дана изгубљено радећи лугарима нскима, колпко по затворима и преслушањима изашло би спгурно десет хиљада. То је свега четрдесет хиљада круна. А уз то не рачунам колико су срамоте поднијели Малограчани, кад су се на њих дречили и псовали их разни лугари, егзекутори, шумари, пристави и провузи, а они су то морали трпљети као јањци. Наш народ не рачуна, зато страда. Сваки мисли: мене' неће ухватити, пође у шуму, усијече воз, за који би платио круну, да је дрво куповао, лугар га ухвати и онда дај 10 или 20 круна. Па да га не ухвати неколико пута, опет дође скупље. Да је то село купило за 40.000 круна шуме, имало би је више од десет година. А не би се наужили ни бриге, ни страха, ни срамоте, ни смрада по затворима. Не би се морали клањати ни превијати ни пред приставом, ни шумаром, ни лугаром, ни пред Ивом Пишкуром

лугарским замјеником, већ би пред сваким стајати могли слободно, као раван пред равним. Народ се у многим крајевима наше земље боји чиновника као грома. И зато је зло народу, зато народ не смије ни писнути у многом крају, кад ти чиновници раде зло. А то не смије тако остати. Зато многи чиновници раде што хоће. Ко плати порез и уради све работе, не треба се бојати опћ. чиновника ни котарских, ко купи дрво за гориво, не треба се бојати шумара ни лугара, ко је поштен, па не краде, не боји се суда ни. жандара. Такви ће људи смјети слободно говорити и у вијећу опћинском и имовинских опћина, такви ће људи смјети бирати у вијеће и сабор и жупанијску скупштину, кога хоће они, а не чиновници. Догод смо у рукама чиновника, зло ће бити, јер ћемо мбрати радити што они хоће, а они ће вољети себи, него тежаку. Оно што добијеш од пријатељства са чиновником, изгубиш на другој страни и још више, па то је свеједно, а уз то нијеси слободан да радиш и рекнеш, што мислиш да је боље. Зато, браћо Малограчани и сви ви по Лици, Банији и Славонији, купујте дрво за гориво, јевтиније ће вас доћи, а нећете морати никог мољакати и ни пред ким леђа савијати. Срамота је да Срби савијају леђа пред сваким, кад још силе није. Наши стари нијесу то ни пред силним Турчином радили. Адам. 0 црквеним опћинама. Мјесни црквени и школски одбор. У једном од прошлих бројева говорили смо о мјесној црквеној скупштини, и казали смо да је она заступништво црквене опћине. Данас ћемо укратко казати, шта је то прквени и школски одбор. Као што за државу постоји државни сабор, у који се бирају народни заступници, и као што се између њих, саборских посланика, саставља влада, тако од прилике и црквена опћина има свој сабор у маломе, и то је црквена скупштина, и из средине скупштинара бира се влада, и то се зове црквени одбор. Као што влада одговара за своја дјела сабору, тако и црквени одбор својој скупштини. Мјесни је црквени одбор дакле управа цркв. опћине и њезин представник према другим лицима. Одбор састављају: предсједник и потпредсједник црквене скупштине, свештеници у оп-