Српско коло

Стр. 2.

СРПСКО КОЛО

Год. II.

Митрополити су и влада тражили да тако и даље остане, а босанско-херцеговачки су ирваци захтијевали, да се и народу призна право при постављању и уклањању митрополита, као што је прије конкордата од г. 1880. имао. Прваци су тражили, да свако владичанство (епархија) у нарочитој изборној сједници одреди три човјека за митрополите, од њих једнога да владар изабере, а патријарх потврди. Уклонити и умировити митрополита да може само васељенски цариградски синод. 2. Митрополити и влада траже, да у црквени суд (конзисторију) уђу по достојанству бесплатно три најстарија протопопа, један најстарији калуђер — управитељ манастирски, а четири свештеника као редовне чланове да бирају сами свештеници. Даље да влада даје плаћу редовним члановима, а онима по достојанству путни трошак. Прваци траже, да у црквени суд двојицу сталних чиновника именује епископ, а шест почасних чланова да бирају свештеници сасвим слободно. 3. У управне и просвјетне власти траже митрополити и влада, да свјетовњаци бирају свјетовне чланОве своје засебно, а свештеничке опет свештеници за себе. Прваци предлажу да све њих народ и свештеници бирају скупа. 4. За плаћу митрополита и чланова власти предлаже влада и митрополити, да новац даје влада из земаљских извора, а прваци траже, да се новац најприје даде највишој црквено-просвјетној управи, да их она употреби, како треба. 5. Тако исто за ђаконе, који су око митрополита чиновници, влада и митрополити хоће да их плаћа влада, а прваци траже да их плаћа епархија. Као што се види прваци траже, да и народ има ријеч код управе црквене и просвјетне, да власти буду самосталне од владе, а митрополити и влада то неће. Сад ту ствар има да ријеши цариградски синод. Али он се поцијепао, па већина даје првацима за право, а мањина пристаје уз митрополите и владу. И тако се ова ствар отеже већ неколико мјесеци, и ствар се не рјешава ни овако ни онако. Влада хоће да се ријеши онако, како она жели, синод опет, у коме су сами Грци, виде да прваци имају право по цр-

квеном праву. Русија је заплетена у рату на далеком Истоку, па не може да помогне народну ствар, јер се боји нових заплета на нашем Истоку. Бојати се стога да ће Грци попустити аустро-угарској политици, особито ако их Аустро-Угарскапомогне у једној њиховој ствари. Куцовласи у Маћедонији траже службу божју у свом језику, а синод им не да. Куцовлахе помаже Аустро-Угарска код турске владе, на штету грчку. Ако би Аустрија одустала од тога помагања, цариградски фанаријоти пристали би да црквено питање у Босни ријеше на корист Аустрије. Ето, тако стоји ствар с уређењем босанскохерцеговачке цркве, па ћемо наскоро видјети, како ће се ствар ријешити. Народ наш не треба да очајава, јер је пренио и тежих мука у своме животу. Истрајном борбом за своје право лостиће ће он, што тражи и жели, па макар то и не било данас. Народ се само својих права не смије никада одрећи, па ће их у згодним приликама и задобити. Са снагом српскога народа, ако је окупљена под једном заставом, мора рачунати и држава, а особито овако разрога, као што је Аустро-Угарска.

Косовка девојка. Уранила Косовка девојка, Уранила рано у недељу, У недељу прије јарка сунца, Засукала бијеле рукаве, Засукала до бели лаката, 5 На плећима носи леба бела, У рукама два кондира златна, У једноме лађане водице, У другоме руменога вина; Она иде на Косово равно, 10 Па се шеће по разбоју млада, По разбоју честитога кнеза, Те преврће по крви јунаке. Ког јунака у животу нађе, Умива га лађаном водицом, 15 Причешћује вином црвенијем И залаже лебом бијелијем. Намера је намерила била На јунака Орловића Павла, На кнежева млада барјактара, 20 И њега је нашла у животу, Десна му је рука осечена И лијева нога до колена, Вита су му ребра изломљена, Виде му се џигерице беле; 25 Измиче га из те многе крвце,