Српско коло

Стр.' 8.

СРПСКО коло

Год. П.

војничкој болници у ЈБаојану. Жива ми је жеља била, да те пвсле рата походим. Још један пут хтео сам да видим свој завичај Темишвар, у коме сам све до 12. године уживао радости детињства. Колико сам пута у духу био код тебе, у нашој мирној кући у предграђу Фабрици, на обали Вегеја, у мом добром старом Темишвару. Сада је свему крај. Моји часови избројани су. Јапанци пуцају добро, али ја сам и међу мојим друговима гледао чудеса храбрости, и са поносом испуњава ме свест, да сам тако дуго време као официр припадао славној храброј руској војсци. Да, мила сестро. На самртној постељи могу ти по истини исповедити се, да Русија има јуначких синова и да сам ја с поносом и радошћу припадао овој храброј војсци, која не зна за смрт. Збогом! Сад ћу се састати са свима оним ваљаним друговима, који су већ пре мене у пушчаном диму испустили свој дух за цара и за отачаство. Моли се богу за твога брата". Примери за углед. Већ је пре било јављено, да је Архидијецезални Административни Одбор у Карловцима упутио све подручне му српске православне црквене општине, које свој'е земл^е имају, да о издавању те земље у закуп сваке године у право време обавештавају месне српске земљорадничке задруге (односно најближе околне српске земљорадничке задруге, ако у месту нема ни једне), као и Савез Српских Земљорадничких Задруга — како би одсад Срби свуд српску земљу закупљивали, а не као досад да је странци закупљују и да се они с њом користе. Сад можемо јавити, да је то исто учинио и Епархиски Административни Одбор Бачки. Тако ће одсад и у Бачкој Енархији моћи наше српске земљорадничке задруге и уогпнте Срби увек правовремено дознати за свако издавање земље у закуп бд стране наших српских црквених општина, што досада није могло бити, те се с тога често и пречесто туђин, странац, домогао српске земље и на њој текао, богатио и ширио се. ,.Њичево". Амерички пуковник Едвин Емерсон, који се налази у руском главном табору у Манџурији, расправља у њујоршким новинама о значењу руске ријечи „њичево" („ништа"), која се тако често чује сада и међу руским војницима, па и у највишим војничким круговима. У потврду свога разлагања износи занимљив догађај, што се је десио највећем њемачком државнику, који је ујединио и створио велику данашњу државу Њемачку, покојном Бизмарку, кад је био њемачки посланик у Петрограду. Бизмарк је имао гвоздени прстен с натписом: „њичево", гта кад су га једном запитали, што та ријеч значи, одговорио је: „Цијелу Русију". Том приликом им је исприповиједао овај свој доживљај: Једном је ^утовао на саоницама у лов на медвједе. Руски мужик је гонио коње по опасном горском путу тако живо, да се је сваки час чинило, е ће се кола преврнутп. „Пази" — опомене га Бизмарк „биће несреће". Мужик слеже раменима и рече: „њичево", па потјера још бјешње своје коње. „Стани !" — узвикне Бизмарк, који се једва др-

жао рукама на колима — „кола ће се изврнути и оба ћемо погинути". — „Њичево, њичево!" —* поног.и мужик; али, како се могло предвидјети, саонице својом дивљом вожњом ударе о неку препреку, коњи се поплаше и пану заједно са саоницама сгрмоглавице низ стрменицу на залеђено мочварно зеМљишТе. Рањен на лицу бијесан Бизмарк се некако ископа и хтједне одмах бичем да навали на мужика, да га казни за ту вратоломију. Но сељак, смијешећи се примакне се к њему, обрише му крв с лица и рече му умирујући га: „Њичево барин!" Бизмарк није могао да се не насмије простодушности сељаковој и тај догађај чинио му се тако значајан за сву Русију, да је од комадића саоница дао себи начинити гвоздени прстен, и од тога часа била му је најмилија ријеч „њичево", док је у Русији боравио. По примјеру овог руског мужика, који и у највећој опасности остаје тако равнодушан, и цијела Русија на све досадашње јапанске успјехе, може слободно узвикнути: „Њичево". Нове српсие земљорадкичке задруге. Основана је и одлуком кр. кот. суда у Ђакову од 6. IX. 1904. потврђена српска земљорадничка задруга у Паучју (удружење са неограниченом одговорношћу). Предсједник задруге: Васо Олић. Замјеник предсједника: Захарија Шобачић. Пословођа: Владислав Олић. Основана је и одлуком кр. судбеног стола у Госпићу од 17. IX. 1904. потврђена српска земљорадничка задруга у Смиљану (удружење са неограниченом одговорношћу). Нашим претплатницима. Још овај број шаљемо нашим дојакошљим претплатницима, па ћемо идући број послати само онима који су послали претплату. Молимо све пријатеље, да нас помогну и да приберу претплатнике за овај једини народни српски лист.

Ф Ф т ф

Фабрика жалузија, ролета, дрвених и жељ>езних завојних капака

Р. СКРБИЋ Илида 40. — ЗАГРЕБ — Илица 40. Ж препоручује своје ф признато солидне, тачне и јеФТине = Фабрицате х= Цјеновници бадава и Франко.

604. 5—24.

Штампа: Српске Штампарије у Загребу.

Одговорни уредник: Буде БудисављевиЂ.